Pravoslavnom svetu preti podela

Ruska pravoslavna crkva na prekjučerašnjem zasedanju Svetog sinoda, donela je odluku da ne učestvuje na saboru koji je predviđen da se održi na Kritu. Pretpostavljalo se da će to da bude svepravoslavni sabor, ali je već sada jasno da neće. Tri crkve, Antiohijska, Gruzijska i Bugarska, a zajedno sa našom četiri, odbile su da na njemu učestvuju. Danas očekujemo i odluku Srpske pravoslavne crkve po ovom pitanju, kaže drugi čovek RPC mitropolit Ilarion, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, koji je organizovan uz pomoć Medija centra „Ruski ekspres”.

– Kada smo donosili svoju odluku, primili smo k znanju poziciju SPC, koja je pozvala da se sabor odloži i koja je izjavila da oseća teškoću da prisustvuje na njemu. Mi smo bili spremni do poslednjeg časa da učestvujemo, ali je za nas obavezan uslov bio prisustvo svih pravoslavnih crkava. Ne možemo da zamislimo svepravoslavni sabor bez makar jedne crkve. Kada je Bugarska pravoslavna crkva prva izjavila da neće učestvovati, mi smo odmah sazvali vanredno zasedanje našeg Svetog sinoda i izneli predlog patrijarhu Vartolomeju da se održi vanredno predsaborno savetovanje, kako bi se razrešili nastali problemi. Naš predlog bio je, na žalost, odbijen.

U međuvremenu su se još dve crkve oglasile sa izjavom da neće učestvovati na saboru?

Antiohijska, a zatim Gruzijska patrijaršija, dok je Srpska predložila da se sabor odloži. Morali smo da sazovemo još jedno vanredno zasedanje Svetog sinoda i da na njemu donesemo odluku da ne možemo da učestvujemo na saboru, ako datum održavanja ne bude pomeren.

Kakva sporna pitanja su nastala u organizaciji sabora, zbog čega su tri crkve odbile da učestvuju?

Antiohijska crkva je raskinula evharistijsku komunikaciju sa Jerusalimskom patrijaršijom. Razlog je bio spor oko crkvene jurisdikcije nad Katarom i Arabijskim poluostrvom u celini. Zbog ovog spora, Antiohijska patrijaršija u januaru ove godine, na skupu poglavara pravoslavnih crkava, nije potpisala odluku o sazivanju sabora na Kritu. U poslovniku o radu sveparvoslavnog sabora, navodi se da ga vaseljenski patrijarh saziva uz saglasnost poglavara svih pomesnih crkava. Sada vidimo da takve saglasnosti nema. To znači da sabor ne može da bude legitiman. Gruzijska i bugarska crkva izrazile je zabrinutost zbog nedovoljne pripremljenosti sveparavoslavnog sabora. Svaka od pomenutih crkava, uključujući i rusku, predložila je amandmane na dokumente koji je trebalo da budu usvojeni, ali njih niko nije želeo da uzme u obzir. Konstantinopoljski patrijarh je rekao da se oni mogu razmatrati na samom saboru.

Da li ova situacija preti da izazove raskol u pravoslavnom svetu?

Mislim da ako, bez obzira na molbe pet pravoslavnih crkava koje smo čuli, o pomeranju datuma sabora, taj sabor ipak bude održan, on će naravno doprineti podeli unutar pravoslavne crkve. Njegove odluke neće biti prihvaćene u svoj punoći pravoslavne crkve i to je veoma opasno za svepravoslavno jedinstvo.

Kako ocenjujete poziciju srpske crkve i šta biste mogli da poručite srpskoj braći?

Mi veoma pozitivno ocenjujemo poziciju SPC, kako je ona izložena u pismu patrijarha Irineja patrijarhu Vartolomeju. Mislim da je u sadašnjoj situaciji to jedina pravilna pozicija. Sabor treba da postane faktor jedinstva, a ne razjedinjenja.