Dejvid Bouvi je uvek bio spreman za šalu

Menadžer u kulturi Barbara Garčević je sa glumcem Sergejem Trifunovićem autor velikog projekta „Beograd Bouviju” (Belgrade to Bowie). Projekat je posvećen liku i delu muzičara i legendarnog multimedijalnog umetnika Dejvida Bouvija (8. januar 1947 – 10. januar 2016), a čini ga, pre svega, sto umetničkih fotografija o njemu, čiji je autor čuveni muzički fotograf Brajan Rašić. Fokus ove postavke je, upravo, na tim fotografijama, koje su na velikim formatima postavljene u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu. Izložba je otvorena 27. maja i moći će da se vidi do 21. avgusta.

Šta je Brajan Rašić posebno snimio?

Rašić je fotoaparatom zabeležio najzanimljivije momente sa niza turneja, a i iz privatnog života Dejvida Bouvija. Ovu izložbu prati i vrlo zanimljiv program, pa posetioci svakodnevno mogu da pogledaju film u kojem je igrao Dejvid Bouvi. Izloženi su njegovi albumi na pločama i diskovima, a tokom izložbe planirane su još i tribine, radionice i muzički nastupi. Poseban deo izložbe predstavljaju dela odabranih beogradskih umetnika, kojima je Bouvi bio inspiracija.

Kako je nastala ideja za ovaj projekat?

Sa Sergejem Trifunovićem sam inicirala ovu priču još pre nekoliko godina, ali tek ove godine, posle smrti velike muzičke zvezde, uspeli smo da ostvarimo svoju ideju, u prelepom novom zdanju Jugoslovenske kinoteke, i to na sva tri nivoa.

Kako ste ostvarili tu ideju?

Početkom 2013. godine kontaktirala sam Brajana Rašića preko zajedničkih prijatelja, s pitanjem da li ima neke Bouvijeve fotografije za potrebe mini-izložbe u Domu omladine Beograda. Njegov odgovor je bio: „Imam ih koliko hoćeš.” Potom smo Sergej i ja krenuli u organizaciju ovog projekta u Muzeju istorije Jugoslavije. Međutim, zbog problema sa budžetom, izložba je morala da se odloži. U međuvremenu Dejvid Bouvi je umro, pa su naš projekat podržali ljudi iz Skupštine grada i Jugoslovenske kinoteke i odmah smo krenuli u akciju. Ovoga puta odustajanja nije bilo, a kao i prvog puta, u rešenju prostora i postavke pridružila nam se Jasmina Holbus, koja se mesecima brinula o postavci ove izložbe.

Kakav je bio Dejvid Bouvi?

Brajan Rašić nam je pričao da je bio baš onakav kakvog smo ga i doživljavali – raspoložen, vedar i duhovit, nasmejan, dobroćudan, gotovo uvek spreman za šalu.

Iz kog perioda su Bouvijeve fotografije na izložbi?

Fotografije su iz perioda između 1983. i 2006. godine, kad ga je poslednji put fotografisao, u londonskom „Rojal Albert holu”. Dejvid je tu otpevao dve pesme i to kao gost iznenađenja na koncertu Dejvida Gilmura iz benda „Pink flojd”. Zanimljiv podatak je da je Bouvi retko kad tražio Brajanu da se na njegovoj slici nešto popravi, jer najčešće je na fotografijama bio nasmejan, vedar i lep. Takvo ponašanje bilo je njegov zaštitni znak.

Da li na izložbi postoji fotografija Brajana Rašića s Dejvidom Bouvijem?

Naravno. Ta fotografija je izuzetno važna za ovu izložbu, jer pokazuje i dobar odnos koji su imali Brajan i Dejvid. Brajan uvek ističe da je on bio vrlo dobroćudan čovek koji od svoje popularnosti nikad nije hteo da pravi neki veliki spektakl.

Jeste li Bouvi zaista bio svestrani umetnik?

Jeste. I to veoma svestran. Svirao je čak 14 instrumenata, a s velikom strašću se bavio i glumom. Srećni smo što nam Kinoteka pruža mogućnost da pogledamo i desetak njegovih najboljih glumačkih ostvarenja, među kojima su filmovi „Čovek koji je pao na Zemlju”, „Apsolutni početnici”, pa „Prestiž” u kome igra Nikolu Teslu, a koji je režirao Kristofer Nolan. Voleo je i da slika, a malo je poznato da je omot albuma „Autsajd” iz 1995. godine zapravo njegov autoportret.

Šta znate o njegovoj bolesti?

Bouvi je prvo imao problema sa srcem, pa se već tada, na određen način, povukao sa javne scene. Iako je posle toga izdao nekoliko albuma, nije više hteo da ima nikakva javna predstavljanja. Koliko je poznato, poslednji javni nastupi su bili 2006. godine, kada je i dobio nagradu „Gremi” za životno delo. Nekih 18 meseci pred smrt rečeno mu je da ima rak jetre. Umro je u 69. godini. On je primer da privatnost može da se sačuva od medija i tih meseci bio je okružen samo članovima porodice.

Rašić je fotograf i „Rolingstonsa”. Koliko traje ta saradnja?

Možda i duže od ove koju je imao s Dejvidom Bouvijem. I još traje. Brajan Rašić nam je ispričao da je 1973. prvi put gledao uživo „Stonse” u Švajcarskoj, a prvi put ih je fotografisao u Zagrebu 1976. iz publike. Tako je, postupno, najveći muzički bend na svetu postao njegov klijent. Brajan Rašić je nedavno imao izložbu fotografija benda „Rolingstonsa” u Peruu, u Limi. „Stonsi” žive po principu čistih računa: „Ne diraj me, neću te dirati.”

Koliko vi radite na sebi u svakom smislu?

Konstantno radim na sebi. Mislim da je to osnova svakog uspeha u svakom smislu. Kada bi se većina bavila više sobom nego drugima, daleko bi bolje društvo izgledalo.

Kako rešavate probleme?

Pre svega je važno suočiti se sa problemom, a onda kada ga definišem, rešavam ga kako nalaže situacija. U mom poslu komunikacija je ključ, naučite da saslušate svakoga, da postavite stvari na svoje mesto i da sagledate i probleme kako treba. Svaki problem je rešiv, ako su razumne osobe u pitanju. Greške su u svakom poslu i normalne i neminovne, ali je bitno da se ne ponove.

Ko ili šta nema cenu?

Iskrenost, ljudskost, ljubav, prijateljstvo... To sve danas nedostaje ovom modernom društvu.