Britanski pogled

Uvodnik sam pisao juče ujutro. Do tog je trenutka Ujedinjeno Kraljevstvo izgubilo svoje mesto u EU i svog premijera, dok je dvesta milijardi funti izgubljeno na Londonskoj berzi – a nije bilo ni vreme ručka! 

Dugo je postojao mit da je „Tajms” tokom tridesetih godina objavio naslov: „Gusta magla je u kanalu (Lamanš), kontinent (Evropa) je izolovan”. Čak i oni Britanci koji su znali da se ovakav naslov zapravo nikada nije pojavio, često su ga citirali prilikom diskusija o poziciji Ujedinjenog Kraljevstva u Evropi.

Juče je u kanalu bilo magle, ali je ovoga puta Ujedinjeno Kraljevstvo izolovano i tako će ostati zauvek. Razvod je neizbežan.

Kada sam započeo brakorazvodnu parnicu 1995, moj bankarski savetnik mi je rekao da će se vrteti oko novca. Odgovorio sam mu da neće, a on je meni uzvratio: „Džulijane, uvek je u pitanju novac.” Tako je bilo i juče.

„Deonice i funta sunovratili su se nakon glasanja za izlazak”, čuo se vapaj u svim vestima. Londonska berza izgubila je osam posto svoje vrednosti na otvaranju, a funta je dostigla najnižu vrednost u odnosu na dolar još od 1985.  godine.

San o ujedinjenoj Evropi, rođenoj u ruševinama kontinenta koji se raspadao pre sedamdeset godina, ovim je završen. Možda je najveća ironija izlaska Ujedinjenog Kraljevstva u tome što će to uneti takav strah u redove evropskih vlada da će kratkovidi čelnici EU koji nisu na izborima izglasani biti primorani da uvedu neke velike promene, koje Dejvidu Kameronu nisu bile dozvoljene.

Čak je i neizlečivo iritantni predsednik Evropske komisije sad priznao da se EU „previše mešala u živote ljudi”.

Ujedinjeno Kraljevstvo odlazi, dok je rizik da se istim virusom zaraze i drugi ozbiljan. Uz povike koji se čuju u Francuskoj, Holandiji, Švedskoj i u ostalim zemljama, malo je lidera u Evropi koji bi danas dobrovoljno reskirali da održe ovakav referendum.

Život će, svakako, ići dalje. Kada tokom vikenda prođe mamurluk, Ujedinjeno Kraljevstvo počeće zahtevan proces okončanja braka, a najslabije rukovodstvo koje je Francuska imala još od nastanka Pete republike i rukovodstvo Nemačke, koje je smrtno ranjeno, ali je, istovremeno, tvrdoglavo i osvetoljubivo, biće zajedno suočeni sa dugim i na momente gorkim pregovorima koji će trajati tri do četiri godine. A sve bi radije radili nego to!

Iako sam tokom celog svog „političkog života” bio ubeđeni Evropljanin, verovao sam, istovremeno, da je Ujedinjeno Kraljevstvo moglo više da ponudi Evropi nego Evropa Ujedinjenom Kraljevstvu.

Čak po cenu da budem optužen za šovinizam, to je moje mišljenje o događaju koji je Najdžel Faraž, lider Partije za nezavisnost Velike Britanije, nazvao Danom nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva. Kao Britanac duboko sam ponosan na snagu, kontinuitet i tradiciju britanskih institucija.

Ponosan sam na civilizovan i produktivan odnos koji Ujedinjeno Kraljevstvo ima sa svojim nekadašnjim kolonijama i dominionima duž Komonvelta, na ulogu koju je Ujedinjeno Kraljevstvo imalo u oslobađanju Evrope dva puta za pedeset godina.

Ali, možda najvažnije od svega ovoga, ponosan sam na tihe, uviđavne i često humoristične intervencije britanske diplomatije u Savetu Evrope, ali i širom sveta. Kad se proces razvoda bude okončao, Evropa će izgubiti ovaj lagan pristup, baziran na samopouzdanju i iskustvu, koji joj je donosila Britanija.

Zbog toga će Evropa biti siromašnija.

Autor je bivši pomoćnik generalnog sekretara UN