„Rječnik” podela i pokrada u Crnoj Gori

Podgorica – Najnovije kapitalno delo Crnogorske akademije nauka i umetnosti –CANU „Rječnik crnogorskog narodnog i književnog jezika” pre nego što je stiglo do knjižara, biblioteka i čitalaca, našlo se na žestokom udaru Islamske zajednice i poslanika albanskih partija. Najviše su ih uvredile odrednice reči agarjani i albanizacija.

Bošnjaci u Crnoj Gori tvrde da ih neke odrednice vređaju, a kao primer navode da se reč „agarjani” u „Rječniku” opisuje kao –„musliman, nevernik, bezbožnik, Turčin”. Ono preko čega Albanci kažu da neće preći je „loše pojašnjen termin albanizacija koji je opisan u `Rječniku` kao nametanje albanskog jezika, kulture i običaja drugim narodima”.

Islamska zajednica u Crnoj Gori je u jučerašnjem otvorenom pismu predsednicima države Crne Gore, Skupštine i Vlade – Filipu Vujanoviću, Darku Pajoviću i Milu Đukanoviću, zatražila da se hitno povuče „Rječnik” jer „obiluje govorom mržnji na verskoj i nacionalnoj osnovi prema njihovim pripadnicima”.

U pismu Vujanoviću, Pajoviću i Đukanoviću, Islamska zajednica – IZ navodi da u „Rječniku” „tendenciozno vređanje verskih i nacionalnih osećanja nije samo etničko, već pre svega pravno pitanje”.

„Zloupotrebom nauke i slobode izjašnjavanja reakcionarni autori `Rječnika` žele ovekovečiti namerne i proizvoljne uvrede čime zadiru u prava drugih, zajamčena nacionalnim i međunarodnim pravom. Muslimanima je negativnim publicitetom koji je `Rječnik izazvao`, već naneta šteta”. Na kraju saopštenja reisa Rifata Fejzića i članova Mešihata IZ saopšteno je: „Ukoliko se Rječnik što pre ne povuče iz upotrebe šteta će biti višestruka i nepredvidiva”.

Mada „Rječnik” još nije ugledao svetlost dana – u vezi sa njim bilo je samo izjava u javnosti i saopštenja, a u znak neslaganja sa jednim delom njegovog sadržaja, nedavno je poslanik Albanske alternative Nik Đeljošaj, ispred ulaza u salu parlamenta, pocepao nekoliko stranica, a zatim ih iseckao skalpelom i aparatom za reciklažu koji je doneo. Pritom nije objasnio na koji način je došao do primerka.

„Njegov sadržaj je neprihvatljiv za nas. Nikada nismo rekli da ćemo nešto da spalimo, jer to nije način našeg političkog delovanja”, rekao je prilikom obračuna sa „Rječnikom” Đeljošaj, naglasivši da je to učinio „u ime albanskog naroda”. On najavljuje i podnošenje krivične prijave protiv autora rečnika, zahtevajući da se zabrani jer „vređa Albance i druge na nacionalnoj i verskoj osnovi”.

Još se niko iz vrha države nije oglasio povodom albansko-bošnjačke reciklaže rečnika, dok je CANU Đeljošajev postupak ocenio kao „necivilizacijski čin”, izražavajući protest predsedniku Skupštine Crne Gore što je dozvolio da se „unizi dostojanstvo najznačajnije zakonodavne institucije Crne Gore”. „Nadamo se da će poslanik Đeljošaj upoznati crnogorsku javnost, a naročito svoje kolege u Skupštini Crne Gore, i sa `Platformom za rešenje albanskog nacionalnog pitanja` Akademije nauka Albanije (Tirana, 1998) i da će, kao građanin Crne Gore, prema njoj postupiti na adekvatan način”, poručili su iz CANU.

Već sada sporno delo, za koje su iz CANU poručili da se ponose njime, kako se čulo u javnosti, među koricama ima 12.018 reči, na preko 500 stranica. Tu je i 3.445 reči koje, kako tvrde priređivači, pripadaju narodnom govoru i odražavaju crnogorski mentalitet. Prema najavama izdavača, CANU, drugi tom „Rječnika” trebalo bi da bude publikovan idućeg aprila, i kada bude kompletan u njemu će biti pohranjeno 90.000 reči.

Glas u odbrani prvenca crnogorske akademije stigao je od predsednice Saveta za izradu rečnika Tatjane Bečanović. „U sastavu Saveta za izradu `Rječnika` bili su i Bošnjaci i Albanci. Vređanje po nacionalnoj osnovi nije bilo ni na kraj pameti, radi se o političkoj igri koja je prešla sve granice i dobrog i lošeg ukusa”, izjavila je Bečanović. „Ovo je obračun i sa institucijom i sa pojedincima koji su u tom savjetu i nema nikakve veze sa albanskom ili bošnjačkom manjinom u Crnoj Gori”. Govoreći na pres konferenciji o mogućnosti povlačenja „Rječnika”, ona je navela da će pre „sebe spaliti negde na nekom trgu u Crnoj Gori nego dozvoliti da se taj rečnik povuče”. „Ukoliko bi Predsedništvo CANU odlučilo da povuče Rječnik bila bih prisiljena da ovu funkciju napustim i ne bih nalazila za shodno da dalje sarađujem”, dodala je ona.

Prof. dr Jelica Stojanović sa Odseka za srpski jezik i južnoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Nikšiću kaže da je reč o projektu sa nenaučnim i neutemeljenim imenom.

„Koliko se sećam, bilo je predviđeno da se uradi rečnik govora Crne Gore, podrazumevalo se, srpskog jezika. I građa je decenijama sakupljana kao građa rečnika srpskog jezika. Na tome su radili, nekad, vodeći lingvisti, najčešće iz Crne Gore”, saopštila je Stojanović. „Ovo danas što se radi je krađa i prekrađa onoga što je srbistika u okviru svog leksikološkog i leksikografskog rada temeljno i naučno uradila, pokušavajući da to podvedu pod novo ime. Srbistika je stvorila metodološke i naučne okvire, u koje se uklapa velika građa, tako da se u ovom novom naumu CANU kopira ono što je uloženo znanje i pregalaštvo srbista i podvodi pod crnogorski. Za drugo se nema ni znanja, ni naučnog poštenja”.

Upozorava da najveća naučna ustanova u zemlji, CANU, „ne bi smela da se bavi falsifikovanjem i iskrivljavanjem činjenica”, niti da podleže političkim pritiscima, „već da zastupa i afirmiše naučnu istinu, da je takozvani crnogorski jezik ustavna i politička kategorija, ali ne naučna (lingvistička) i istorijska”.

„Ono što je nesporno, a što se pokušava sakriti i prećutati, jeste činjenica da nije reč ni o kakvom rečniku lingvistički i istorijski nepostojećeg `crnogorskog jezika`, već o rečniku srpskog narodnog i književnog jezika koji se želi preimenovati i čije se ime želi zatreti u zemlji u kojoj se tim jezikom govori od pamtiveka i u kojoj sve što je do danas napisano, napisano je na srpskom jeziku. Reč je o srpskim rečima sakupljenim u rečnik koji je neistinito naslovljen kao crnogorski rečnik”, rekao nam je Aleksić.