Balkan na strateškom radaru Moskve

Od vremena izbijanja ukrajinske krize i zahlađenja odnosa Istoka i Zapada, zapadni Balkan dobio je na geostrateškom značaju pa se obe strane bore da ojačaju sopstvene interese u regionu. Američki državni sekretar govori o „liniji vatre”. Rusija ne samo da pokušava da spreči napredovanje NATO-a, već krize unutar Evropske unije koristi da ponudi alternativu na istoku. Srbija je jedna od prioritetnih meta.

Za razliku od nekih naroda koji od mitova prave epove, Srbi su skloni da od epova prave mitove, a od mitova – politiku. Jedan od tih mitova decenijama umnogome određuje srpsko divljenje prema Rusiji, iako bi istorija pokazala da je Rusija više koristila Srbiju, nego što joj je pomagala. „Mislim da Rusija kao majka ima pravo da se ponaša kako god hoće. Ovde sam rekao nekom ruskom gostu, možda čak i predsedniku Putinu, da Srbin kad mu nije dobro zove majku, a Srbiji kad nije dobro zove Rusiju.”

Srbiji na razne načine „nije dobro”, ali šta ilustruju ove reči njenog predsednika Tomislava Nikolića koji Evropsku uniju doživljava kao „nužno zlo”? Da li Srbija priželjkuje zagrljaj Rusije, zemlje koju predsednik naziva svojom „drugom majkom”? Da li udovica Slobodana Miloševića Mira Marković u Moskvi čeka da se „steknu politički uslovi” i da se vrati u Srbiju?

Statistička je činjenica da u čitavom regionu zapadnog Balkana entuzijazam prema EU opada, kako zbog dešavanja unutar unije, tako i zbog petogodišnjeg moratorijuma na prijem novih članica koji je 2014. najavila Evropska komisija. Time je Moskvi otvorena primamljiva prilika da pokuša da ojača i učvrsti svoje strateške interese u regionu.

Rusija se kroz istoriju kao velika sila često potvrđivala ulogom u balkanskim pitanjima – njeni ratovi sa Turskom pomogli su autonomiji Srbije, nezavisnosti Grčke i Bugarske – ali novi hladnoratovski odnosi između Zapada i Rusije uselili su se u region u kome su dve strane intenzivirale borbu za što bolju geostratešku poziciju.

Nema sumnje da se Rusija Vladimira Putina vraća na poziciju globalne sile sa ambicijama da se za sve pita, kako je to Moskva najavila na konferenciji o bezbednosti u Minhenu još 2007. Rusija je danas zemlja vođena svešću o svojoj veličini i moći, ali i interesima koji su ispred panslavenstva ili pravoslavlja.

Region koji je do izbijanja ukrajinske krize bio od perifernog značaja po globalne interese velikih, namah je dobio na važnosti jer SAD i EU, s jedne strane, i Rusija s druge, okupljaju saveznike, ili ih barem odvraćaju da stanu uz njihovog rivala.

Balkan je postao mali sporedni deo fronta, „linija vatre”, kako kaže američki državni sekretar Džon Keri. Fronta na kome, za razliku od Evrope, Rusija i SAD imaju malo toga da izgube, ali mogu dosta da dobiju.

Ruski pritisak ima jasnu poruku Zapadu: ako vi nama pravite probleme u Ukrajini, mi vama možemo da stvaramo probleme na drugim lokacijama. Proizvodićemo nestabilnosti i jačati proruske snage.

Otkako su odnosi Rusije sa Zapadom u krizi, uočljivije je da Balkan postaje aktuelan Moskvi koja želi da pokaže da je faktor u regionu u kome ima dovoljno onih koji i dalje žele da žive u mitu istorije, čime Rusiji olakšavaju da region upotrebi za povratak na svetsku scenu u punom kapacitetu globalne sile.

Kancelarka Angela Merkel procenjuje da Rusija nastoji da zemlje zapadnog Balkana učini ekonomski i politički zavisnim. U poverljivim dokumentima nemačkog ministarstva spoljnih poslova koji su svojevremeno dospeli u javnost konstatuje se da Rusija zemljama regiona pridaje „veliku stratešku važnost”.

Da li je ruska ofanziva preventivna taktika blokade ili je osmišljena prilika da se ambicije Moskve šire? Da li je takav nastup deo nove strategije Kremlja? Jeste, potvrđuje izveštaj veoma uticajnog ruskog Saveta za spoljnu politiku koji je pod naslovom „Ruska softpower strategija na Balkanu” predočen predsedniku Putinu: „U ovom regionu, koji je tradicionalno povezan s Rusijom, ne možemo se ograničiti samo na to da investiramo u preduzeća. Mi moramo izdvojiti novac za infrastrukturu i ljude koji u Rusiji vide alternativnu svetsku silu.” Tako je posle diplomatije, vojske, bezbednosti, finansija ili energetike, angažman proširen, posebno u propagandnom smislu.

Fokusna uporišta ruskog Drang nach Westen tradicionalno su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina preko Republike Srpske. Makedonija je nova meta. Evropski savet za spoljne poslove ocenjuje da Rusija upravo na ovim lokacijama koristi zavodljivu antizapadnu i antievropsku retoriku.

Ključni motiv pojačanog interesovanja Rusije za Balkan jeste namera Moskve da spreči širenje NATO-a po regionu. Blokada je jedan od ključnih strateških motiva Kremlja i nema veze samo sa Balkanom jer je deo širih odnosa Rusije prema Zapadu. Pošto se Crna Gora izmakla jer je primila poziv za članstvo u NATO, Rusija sada na sve načine sprečava ulazak Srbije i Bosne i Hercegovine. Članstvo Srbije opisuje sa kao „katastrofalno”. U BiH se protivljenje ostvaruje preko Republike Srpske koja je bastion ruskog uticaja na Balkanu. Sada se sve češće aktivira i drugi, mekši front, koji se tiče Evropske unije.

Sutra: Srbija kao trojanski konj Rusije u EU