Балкан на стратешком радару Москве

Од времена избијања украјинске кризе и захлађења односа Истока и Запада, западни Балкан добио је на геостратешком значају па се обе стране боре да ојачају сопствене интересе у региону. Амерички државни секретар говори о „линији ватре”. Русија не само да покушава да спречи напредовање НАТО-а, већ кризе унутар Европске уније користи да понуди алтернативу на истоку. Србија је једна од приоритетних мета.

За разлику од неких народа који од митова праве епове, Срби су склони да од епова праве митове, а од митова – политику. Један од тих митова деценијама умногоме одређује српско дивљење према Русији, иако би историја показала да је Русија више користила Србију, него што јој је помагала. „Мислим да Русија као мајка има право да се понаша како год хоће. Овде сам рекао неком руском госту, можда чак и председнику Путину, да Србин кад му није добро зове мајку, а Србији кад није добро зове Русију.”

Србији на разне начине „није добро”, али шта илуструју ове речи њеног председника Томислава Николића који Европску унију доживљава као „нужно зло”? Да ли Србија прижељкује загрљај Русије, земље коју председник назива својом „другом мајком”? Да ли удовица Слободана Милошевића Мира Марковић у Москви чека да се „стекну политички услови” и да се врати у Србију?

Статистичка је чињеница да у читавом региону западног Балкана ентузијазам према ЕУ опада, како због дешавања унутар уније, тако и због петогодишњег мораторијума на пријем нових чланица који је 2014. најавила Европска комисија. Тиме је Москви отворена примамљива прилика да покуша да ојача и учврсти своје стратешке интересе у региону.

Русија се кроз историју као велика сила често потврђивала улогом у балканским питањима – њени ратови са Турском помогли су аутономији Србије, независности Грчке и Бугарске – али нови хладноратовски односи између Запада и Русије уселили су се у регион у коме су две стране интензивирале борбу за што бољу геостратешку позицију.

Нема сумње да се Русија Владимира Путина враћа на позицију глобалне силе са амбицијама да се за све пита, како је то Москва најавила на конференцији о безбедности у Минхену још 2007. Русија је данас земља вођена свешћу о својој величини и моћи, али и интересима који су испред панславенства или православља.

Регион који је до избијања украјинске кризе био од периферног значаја по глобалне интересе великих, намах је добио на важности јер САД и ЕУ, с једне стране, и Русија с друге, окупљају савезнике, или их барем одвраћају да стану уз њиховог ривала.

Балкан је постао мали споредни део фронта, „линија ватре”, како каже амерички државни секретар Џон Кери. Фронта на коме, за разлику од Европе, Русија и САД имају мало тога да изгубе, али могу доста да добију.

Руски притисак има јасну поруку Западу: ако ви нама правите проблеме у Украјини, ми вама можемо да стварамо проблеме на другим локацијама. Производићемо нестабилности и јачати проруске снаге.

Откако су односи Русије са Западом у кризи, уочљивије је да Балкан постаје актуелан Москви која жели да покаже да је фактор у региону у коме има довољно оних који и даље желе да живе у миту историје, чиме Русији олакшавају да регион употреби за повратак на светску сцену у пуном капацитету глобалне силе.

Канцеларка Ангела Меркел процењује да Русија настоји да земље западног Балкана учини економски и политички зависним. У поверљивим документима немачког министарства спољних послова који су својевремено доспели у јавност констатује се да Русија земљама региона придаје „велику стратешку важност”.

Да ли је руска офанзива прeвентивна тактика блокаде или је осмишљена прилика да се амбиције Москве шире? Да ли је такав наступ део нове стратегије Кремља? Јесте, потврђује извештај веома утицајног руског Савета за спољну политику који је под насловом „Руска softpower стратегија на Балкану” предочен председнику Путину: „У овом региону, који је традиционално повезан с Русијом, не можемо се ограничити само на то да инвестирамо у предузећа. Ми морамо издвојити новац за инфраструктуру и људе који у Русији виде алтернативну светску силу.” Тако је после дипломатије, војске, безбедности, финансија или енергетике, ангажман проширен, посебно у пропагандном смислу.

Фокусна упоришта руског Drang nach Westen традиционално су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина преко Републике Српске. Македонија је нова мета. Европски савет за спољне послове оцењује да Русија управо на овим локацијама користи заводљиву антизападну и антиевропску реторику.

Кључни мотив појачаног интересовања Русије за Балкан јесте намера Москве да спречи ширење НАТО-а по региону. Блокада је један од кључних стратешких мотива Кремља и нема везе само са Балканом јер је део ширих односа Русије према Западу. Пошто се Црна Гора измакла јер је примила позив за чланство у НАТО, Русија сада на све начине спречава улазак Србије и Босне и Херцеговине. Чланство Србије описује са као „катастрофално”. У БиХ се противљење остварује преко Републике Српске која је бастион руског утицаја на Балкану. Сада се све чешће активира и други, мекши фронт, који се тиче Европске уније.

Сутра: Србија као тројански коњ Русије у ЕУ