Jedni broje pare, drugi kvadrate

Nekada se u Srbiji bogatstvo pojedinaca procenjivalo na osnovu broja dece i kuća koje poseduju. Kada bismo ovo danas primenili na političke partije, ubedljivo najbogatija bila bi Socijalistička partija Srbije, koja ima 74 zaposlena i znatan broj nekretnina u vlasništvu. Sudeći prema prošlogodišnjem finansijskom izveštaju, njihove nekretnine vrednije su od milijardu dinara.

Gotovo je neverovatan podatak da vladajući SNS nema nekretnine u svom vlasništvu. To, međutim, ne znači da su naprednjaci puka sirotinja srpske političke scene, jer su njihovi prihodi ubedljivo najveći. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), SNS je 2014. godine ostvario prihode veće od milijardu dinara.

To je više nego dvostruko od sume kojom je raspolagao SPS, koji je te godine prikupio „samo” 492 miliona dinara. Ni Demokratska stranka s prihodima od 321 milion dinara, prikupljenim isključivo od donacija, ne zaostaje mnogo za vladajućim dvojcem

Takođe, prema podacima Agencije za privredne registre, i SNS se pre dve godine finansirao od donacija, dotacija i subvencija. U izveštaju državnog revizora objavljenom krajem prošle godine, navedeno je da su 2014. godine članovi bili oslobođeni plaćanja članarine zbog „sveukupne situacije u republici, a naročito u područjima pogođenim poplavama”. Budući da je reč o izbornoj godini, naprednjaci su potrošili 20,8 miliona dinara više nego što su prihodovali.

I socijalisti su istu godinu završili sa negativnim saldom, podaci su APR-a. Njihov minus u kasi bio je trostruko veći od naprednjačkog (60,2 miliona dinara). Zanimljivo je istaći da se vrednost nepokretne imovine socijalista uvećala više od dvadeset puta za svega godinu dana. Naime, nekretnine SPS-a su 2014. godine vredele 59,4 miliona dinara, a 2015. godine 1,15 milijardi. Ova levičarska partija ima najviše imovine jer se smatra pravnim naslednikom Saveza komunista.

– Reč je o zgradama širom Srbije koje koristimo godinama, ali čiji nismo bili vlasnici. Vodimo sudske sporove koji se rešavaju i tek kada sudska odluka postane pravosnažna, SPS se upisuje kao vlasnik. U međuvremenu smo dobili imovinu u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Požegi, ali smo zato izgubili spor za kvadrate u Tržnom centru „Ušće” u Beogradu – objašnjava direktor SPS-a Dejan Backović za naš list.

Situacija u Demokratskoj stranci, čiji je račun godinama blokiran, znatno je drugačija. Nekadašnji predsednik beogradske opštine Zvezdara Milan Popović ističe da svaka stranka može da živi od svojih redovnih prihoda, ali da DS i dalje otplaćuje ogromne troškove predsedničke kampanje Borisa Tadića iz 2012. godine.

Poslovanje ove tri stranke prošle godine je proveravao državni revizor, a najmanji broj primedaba imao je na račun naprednjaka. Čak je i u izveštaju o poslovanju SNS-a jedno poglavlje nazvano samo „preporuke”, a ne „ključne nepravilnosti i preporuke”, kako stoji u izveštajima o radu DS-a i SPS-a.

I dok su zvanični podaci prihoda i rashoda dostupni u elektronskoj bazi podataka APR-a, donacije bogatih Srba se po pravilu – ne knjiže.

Dobri poznavaoci načina finansiranja političkih partija navode da je samo na tri načina moguće otkriti veze tajkuna i političkih partija. Prema mišljenju stručnjaka, stvarnost je znatno drugačija od zvaničnih finansijskih izveštaja.

– Kada se pogledaju finansijski izveštaji nekih naših političkih partija, dođe mi da se sažalim na njih, jer, po onome što u tim papirima piše, ispada da oni gotovo nemaju para za vođenje ozbiljne kampanje i da bi bilo dobro osnovati neki fond iz kojeg bi im se dodelila pomoć. Mnoge od njih su bogate jer imaju moćne sponzore, ali o tome nema traga u pisanim izveštajima – kaže Đorđe Vuković iz Cesida.

U demokratskim društvima se niko ne bi usudio da „ispod ruke” poveri nekom stranačkom lideru, recimo, milion evra. U tim zemljama najvažnija je poreska politika i veći je zločin utajiti porez nego ubiti nekoga.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, navodi još jedan mehanizam kontrole stranačkih finansija – proveru i snimanje troškova.

– Kada se utvrdi da je postojao neprijavljeni trošak, onda se otvara pitanje odakle je bio finansiran i dalja ispitivanja mogu da donesu više saznanja o tome. Verujem da će i toga biti ako budu pokrenuti neki krivični postupci zbog skrivanja izvora prihoda. To, naravno, ne može agencija da uradi – agencija može da vidi da je nešto neprijavljeno, koliki je taj iznos koji je neprijavljen, a onda stupaju na scenu policija i tužilaštvo – navodi Nenadić.

U DS dvostruko veći broj zaposlenih nego u SNS

Srpska napredna stranka je u 2014. godini zapošljavala 29 osoba, SPS 74, a DS čak 78. Prema podacima APR-a, na zarade zaposlenih u SPS-u 2014. godine je utrošeno 51,4 miliona dinara, dok su naprednjaci za zarade izdvojili 44,8 miliona. U izveštaju državnog revizora od prošle godine navedeno je da su u SNS-u 2014. godine svi zaposleni prijavljeni kao administrativni radnici i da je broj radnika znatno uvećan u odnosu na 2013. godinu, kada je u najvećoj stranci radilo samo 16 osoba. Prosečna mesečna zarada zaposlenih u SNS-u, u periodu januar–decembar 2014, iznosila je 56.890 dinara.