Grcima poručeno: Štednji nikad kraja

Od našeg dopisnika
Atina – Grci nisu uspeli da se oporave od šoka prvog u mesecu kada je stupilo na snagu drastično smanjenje penzija, čak i do 40 odsto, a poverioci već traže novo stezanje kaiša. Ciprasovoj vladi je poručeno da odmah počne s novim paketom reformi ukoliko računa na blagovremenu uplatu već načelno odobrene tranše kredita od 2,8 milijardi evra.

Dakle, kreditori traže da, bez obzira na čitav niz novih poreza i reformi u penzionom sistemu, koji su tek stupili na snagu, vlada otpočne s novim paketom već u avgustu. Prema pisanju lista „Katimerini”, koji se poziva na izjavu jednog od učesnika u pregovaračkom procesu, „izuzetaka i olakšica neće biti ukoliko mere ne budu sprovedene već tokom narednog meseca”. Suština je u strahu kreditora da bi „bregzit” posredno mogao da prouzrokuje nejasnoće i odlaganja u grčkom programu.

Od Grčke se konkretno traži da odmah reguliše strukturna pitanja u privatizacionom fondu i na taj način ubrza dalji privatizacioni proces. Takođe, insistira se na bržim izmenama u radnom zakonodavstvu i njegovoj liberalizaciji i striktnom poštovanju fiskalnih ciljeva.

Ministar finansija Euklid Cakalotos je u pismu upućenom pregovaračomi timu kreditora izneo direktne optuže zbog njihovog nepoštovanja ranijih dogovora i neprekidnom postavljanju novih uslova pred Ciprasovu vladu. Očigledno je da je i vladi jasno da će novi talas mera štednje na već postojeće koje su prošlog i ovog meseca stupile na snagu i srozale standard nacije izazvati dodatno nezadovoljstvo. Zemlja se svakodnevno suočava sa štrajkovima koji neretko parališu brodski saobraćaj usred sezone, javni transport, avio-prevoz ostavljaju državne bolnice bez lekara i medicinskog osoblja.

Prema pisanju „Katimerinija”, sve je dublje ruka u džepu običnog Grka jer od svakih 100 evra zarade 57 odlazi na poreze i doprinose. S ovim pokazateljima Grčka je izbila na prvo mesto u evrozoni ali i među članicama OECD-a. U 2016. na svakih 100 evra koje poslodavac plaća za radnika u džepu završava 42,5 evra do 67 evra, zavisno od visine plate. Ostatak od 33 do 57,5 evra ide u državnu blagajnu u vidu poreza i doprinosa.

Ministarstvo finansija priprema tzv. alternativni plan B kako bi se izbegla opasnost da u slučaju neispunjavanja zadatih fiskalnih ciljeva na snagu stupi mehanizam automatskog kresanja koji su smislili poverioci. Tako će vlada neke nove mere i poreze početi da primenjuje ranije. Po svemu sudeći, ranije će od plana dogovorenog s poveriocima poskupeti benzin i nafta, gas, dodatno će se smanjiti javna potrošnja. Zavisno od toga koliko novca bude prikupljeno u državnoj blagajni, minstarstvo će ad hok donositi odluke koje poreze treba aktivirati ranije.

U pokušaju da se zaštiti od ruke kreditora, vlada pokušava da obezbedi rezervu od 5 do 20 odsto jer postoji sumnja da će sa naplatom poreza neće ići lako. Dodatni problem je činjenica da turizam beleži pad i da se od jedine grane privrede koja je trebalo da donese zaradu, ne može očekivati mnogo.

Koliko je situacija dramatičnija iz dana u dan pokazuje bankrot velikih nacionalnih firmi koje su na grčkom tržišti poslovale više decenija. Nedavno je bakrotirala firma „Ilektroniki” koja je prodavala belu tehniku, televizore, sve domaće aparate. Na ulici je ostalo oko 500 radnika. Međutim, ovdašnju javnost poslednjih dana drma drama lanca samoposluga „Marinopulos” koji je na korak do bankrota. Odlukom suda i primenom člana 99, lanac je od kreditora zaštićen do septembra, ali to, sasvim sigurno, neće umanjiti agoniju preko dvanest hiljada zaposlenih u 250 supermarketa koji će ostati bez posla. Uz njih, tu je još na stotine stalnih dobavljača, u pitanju je i 451 franšiza. Dug je prevelik, oko tri milijarde evra i mala je verovatnoća da brzo može da se nađe rešenje sem ukoliko se čuveni lanac ne ujedini s drugim, takođe pozantim – „Sklavenitisom”.

Korak pred bankrotom je firma s pola veka tradicije, „Jet oil” koja je zbog recesije u zemlji ali i kompletne situacije na tržištu zabeležila gubitke i nije u stanju da ispuni obaveze prema bankama. Tako će godinama treća po veličini kompanija u zemlji za snabdevanje gorivom sa oko 600 benzinskih pumpi – otići u istoriju.

Ovdašnji mediji su upravo javili da je 84-godišnji predsednik „Jet oila” Kirijakos Mamidakis izvršio samoubistvo. Ukupan dug firme koju je vodio dugi niz godina dostigao je 314 miliona evra!