Budimo realni, zahtevajmo nemoguće

Pula – Dođe čoveku u životu ta potreba da za sobom ostavi neku vrstu moralnog testamenta, kaže hrvatski sociolog, filozof, scenarista, reditelj i producent Nenad Puhovski, između ostalog i vrsni dokumentarista i autor uzbudljivog dugometražnog dokumentarnog filma „Generacija '68”.

 Puhovski je zapravo ovo odgovorio na konstataciju da mi se, onako duboko dirnutom filmom, učinilo kao da se oprašta – ne od života, naravno, daleko bilo, već definitivno od proživljene mladosti i svojih zabluda. Zabluda generacije koja se rukovodila onim „budimo realni, zahtevajmo nemoguće” i zanosila se idejom o revoluciji koja će promeniti svet. Taj neki osećaj koji se u meni stvorio tokom suočavanja sa prošlošću na način kako je to svojim filmom sugerisao Puhovski zajedno sa svojim protagonistima, uticalo je na to da se zajedno sa njima zapitam koji su stvarni dometi promena za koje su se borili šezdesetosmaši i na društvenom i na ličnom planu i da li su ih i koliko učinili verodostojnim generacijama koje su sledile.

 Ideali 1968. su odbačeni kao neostvarivi. Nove generacije stvaraju neke svoje nove ideale koji su možda još iluzorniji. Recimo, ideali pokreta „Okupirajmo...”, koji Puhovski na trenutke komparira sa onim iz svoje mladosti, dovodeći do vrhunca svoj film u trenucima kada se suočava sa svojim ćerkama i posledicama njihovog vaspitavanja. Kada otac Puhovski pita svoje ćerke šta je njima ostalo od njegove 1968. Tamara će reći: „Da je nešto ostalo ne bismo živeli u ovom društvu kapitalizma”, dok će Sena mirno poentirati rečima: „Tekovina tvoje revolucije je taj moj duboki osećaj usamljenosti”...

 O burnoj 1968. godini i studentskim protestima širom sveta koji su se prelili i na Beograd, a u malom obimu i na Zagreb, o ličnom učešću u događajima, o Korčulanskoj letnjoj filozofskoj školi i „Praksisu”, jugoslovenskoj i hrvatskoj levici koja je tražila promene, u Puhanićevom filmu govori čitava plejada aktera. Od Dalibora Martinisa, Slavoja Žižeka, Želimira Žilnika, Nebojše Popova, Marjana Alčevskog, Slobodana Drakulića, Šime Vranića, Ognjena Čaldarevića, Inoslava Beškera, Ivana Kuvačića, Rajka Grlića, do Slavenke Drakulić, Jagode Kaloper, Jasne A. Petrović i Sene i Tamare Puhovski.

 Autor svoje sagovornike ne potpisuje na ekranu. Puhovski kaže da mu je bilo najvažnije da dobije emociju, a ne informaciju. Jednom hrvatskom novinaru pojasnio je to ovako: „Pokušao sam da smanjim količinu informacija, pa ako gledalac ne zna šta danas radi, na primer, Inoslav Bešker, nije važno. Bitno je da Šime Vranić kaže kako je razvio teoriju sopstvene neuspešnosti. Takve su stvari meni bile bitne, a ne da li ispod lika protagoniste piše njegovo ime ili titula. To je bila svesna odluka bazirana na otklonu od televizijskih konvencija.”

 Autor i većina njegovih sagovornika veoma su kritični prema buntu i utopijama svoje generacije, ali i generacije svoje dece. „Ni jedna ni druga generacija nije uspela da se izbori za neke važnije društvene promene. Bojim se da generaciju mojih unuka tek čeka da sve to pogledaju i vide šta se uopšte može napraviti sa društvom.” Puhovski još kaže: „Ono što je nama nedostajalo jeste fokus na konkretne stvari. Ako želiš da menjaš društvene odnose, moraš da budeš spreman da vladaš. A mi smo sedeli i razgovarali o tome da postoji socijalizam sa ljudskim likom. Kada danas gledam na to doba, shvatam da smo bili u jednoj komfornoj, ljubavnoj i romantičnoj poziciji, ali mislim da je važno da imaš tako nešto kada si mlad. Bojim se da današnja društva u kojima živimo to onemogućavaju. Ljudi su smanjili svoje revolucionarne ambicije na svoja četiri zida.”

 Dugometražni dokumentarni film „Generacija '68” Nenada Puhovskog ravnopravno se takmiči sa igranim filmovima za „Zlatne arene”. Film je već sa uspehom bio prikazan na „Zagrebdoksu”, festivalu koji je Puhovski svojevremeno i osnovao, ali i na „Beldoksu” ovog maja u Beogradu. Puhovski film potpisuje kao reditelj koscenarista (zajedno sa Vesnom Biljan Pušić, ujedno i montažerkom), producent i direktor fotografije. Muziku za film je radio „Rundek Kargo trio” Darka Rundeka.