Razmena sa EU 11 puta veća nego sa Rusijom

Više od pola srpske trgovinske razmene obavi se za zemljama Evropske unije. Prema podacima iz Privredne komore Srbije, prošle godine naš ukupni izvoz u 27 zemalja EU iznosi 4,935 milijardi dolara, što čini 55 odsto ukupnog izvoza. Uvoz je dvostruko viši. Dostigao je sumu od 10,106 milijardi dolara, što čini 55,1 odsto ukupnog prošlogodišnjeg srpskog izvoza. Preračunato u evre, prema podacima Biroa za saradnju sa Evropskom unijom PKS-a, izvoz iznosi 3,7 milijardi, dok je uvoz prošle godine bio 7,4 milijarde evra.

Kako navodi Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad PKS-a, obe cifre su znatno porasle u odnosu na 2006. godinu.

– Izvoz je skočio 33,7 odsto, a uvoz 40,8 procenata. Vidi se da je reč o vrlo značajnom tržištu za Srbiju. Tačnije, najznačajnijem. Jer, kada se izuzme trgovina sa zemljama iz komšiluka, sa neevropskim zemljama, kao što su Rusija i Amerika i još neka tržišta, naša razmena je manja od 10 odsto. Tako, primera radi, razmena sa Rusijom iznosi 5,11 odsto, sa Amerikom čak manje od jednog procenta – navodi Nikolić.

To znači da je trgovina sa ujedinjenom Evropom čak 11 puta veća nego razmena sa Ruskom Federacijom. Kako navodi naš sagovornik, saradnja sa EU važna je i zbog kredita, ali i zbog priliva stranih direktnih investicija.

Kada se zaviri u strukturu ovih podataka, vidi se da su najveći srpski izvoznici ujedno i najveći uvoznici robe iz Evropske unije. Tako se, primera radi, smederevski „Ju-Es stil” nalazi na prvom mestu na obe tabele srpske spoljnotrgovinske razmene. Zavisni od uvoza su i veliki izvoznici, kao što je „Valjaonica bakra Sevojno”, „Vali”, „Loher elektro”.

Posmatrano po robnim grupama, iz Srbije se u EU najviše izvoze valjani neplatinasti proizvodi (660,21 miliona dolara), bakar (296,38) i aluminijum (233,145 miliona dolara). Od Evrope najviše uvozimo putničke automobile, ulje od nafte i minerale, lekove i hartiju i karton.

U Birou za saradnju sa Evropskom unijom PKS-a ističu da bi ulaskom u zajednicu evropskih zemalja naša zemlja lakše došla do kredita, opreme i novih tehnologija.

– U poslednjih sedam godina nije došlo do bitnijih strukturnih promena robnog izvoza Srbije u EU, dok je uvoz kvalitativno unapređen. Od 2000. godine Srbija je ostvarila snažan rast razmene sa Unijom, ali je apsolutni nivo, posebno izvoza u EU, još nizak u poređenju s većinom evropskih zemalja u tranziciji – navode u Birou za saradnju sa EU.

Sadašnja struktura ukupnog srpskog izvoza, navode, veoma je nepovoljna, a dodatno otežavajuća okolnost je to što je struktura izvoza u EU još nepovoljnija, dominiraju sirovine i repromaterijali, i to je karakteristično za ceo posmatrani period.

– Izvoz na zahtevno tržište EU svodi se na primarne proizvode, ali bi porast udela EU u ukupnom srpskom izvozu dugoročno doveo do poboljšanja strukture ukupnog izvoza – objašnjavaju.

Realno je očekivati da se trend rasta našeg izvoza na ovo zahtevno tržište nastavi, čemu će najveći doprinos dati nastavak restrukturisanja, odnosno ubrzana privatizacija, ali i dalje institucionalno približavanje Srbije EU kroz potpisivanje već parafiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Prema proceni Ministarstva finansija, izvoz bi ove godine trebalo da poraste za 25,8 odsto, a uvoz za 20,5 procenata. Prema istoj projekciji, uvoz bi 2009. godine trebalo da skoči za četvrtinu, dok se očekuje da uvoz poraste za 17,3 odsto.

-----------------------------------------------------------

Milioni za ljuskare i beskičmenjake

Više od milion dolara Srbija je potrošila na uvoz ljuskara i beskičmenjaka. Uvozili smo i nošenu odeću i krpe i za tu robu platili ukupno 2,17 miliona dolara.

Sirovu plutu i otpatke uvezli smo za 63.960 dolara, a iverje i otpad od drveta platili 102.336 dolara.

Biseri, drago i poludrago kamenje koštalo nas je 65.760 dolara.