Размена са ЕУ 11 пута већа него са Русијом

Више од пола српске трговинске размене обави се за земљама Европске уније. Према подацима из Привредне коморе Србије, прошле године наш укупни извоз у 27 земаља ЕУ износи 4,935 милијарди долара, што чини 55 одсто укупног извоза. Увоз је двоструко виши. Достигао је суму од 10,106 милијарди долара, што чини 55,1 одсто укупног прошлогодишњег српског извоза. Прерачунато у евре, према подацима Бироа за сарадњу са Европском унијом ПКС-а, извоз износи 3,7 милијарди, док је увоз прошле године био 7,4 милијарде евра.

Како наводи Горан Николић из Центра за научноистраживачки рад ПКС-а, обе цифре су знатно порасле у односу на 2006. годину.

– Извоз је скочио 33,7 одсто, а увоз 40,8 процената. Види се да је реч о врло значајном тржишту за Србију. Тачније, најзначајнијем. Јер, када се изузме трговина са земљама из комшилука, са неевропским земљама, као што су Русија и Америка и још нека тржишта, наша размена је мања од 10 одсто. Тако, примера ради, размена са Русијом износи 5,11 одсто, са Америком чак мање од једног процента – наводи Николић.

То значи да је трговина са уједињеном Европом чак 11 пута већа него размена са Руском Федерацијом. Како наводи наш саговорник, сарадња са ЕУ важна је и због кредита, али и због прилива страних директних инвестиција.

Када се завири у структуру ових података, види се да су највећи српски извозници уједно и највећи увозници робе из Европске уније. Тако се, примера ради, смедеревски „Ју-Ес стил” налази на првом месту на обе табеле српске спољнотрговинске размене. Зависни од увоза су и велики извозници, као што је „Ваљаоница бакра Севојно”, „Вали”, „Лохер електро”.

Посматрано по робним групама, из Србије се у ЕУ највише извозе ваљани неплатинасти производи (660,21 милиона долара), бакар (296,38) и алуминијум (233,145 милиона долара). Од Европе највише увозимо путничке аутомобиле, уље од нафте и минерале, лекове и хартију и картон.

У Бироу за сарадњу са Европском унијом ПКС-а истичу да би уласком у заједницу европских земаља наша земља лакше дошла до кредита, опреме и нових технологија.

– У последњих седам година није дошло до битнијих структурних промена робног извоза Србије у ЕУ, док је увоз квалитативно унапређен. Од 2000. године Србија је остварила снажан раст размене са Унијом, али је апсолутни ниво, посебно извоза у ЕУ, још низак у поређењу с већином европских земаља у транзицији – наводе у Бироу за сарадњу са ЕУ.

Садашња структура укупног српског извоза, наводе, веома је неповољна, а додатно отежавајућа околност је то што је структура извоза у ЕУ још неповољнија, доминирају сировине и репроматеријали, и то је карактеристично за цео посматрани период.

– Извоз на захтевно тржиште ЕУ своди се на примарне производе, али би пораст удела ЕУ у укупном српском извозу дугорочно довео до побољшања структуре укупног извоза – објашњавају.

Реално је очекивати да се тренд раста нашег извоза на ово захтевно тржиште настави, чему ће највећи допринос дати наставак реструктурисања, односно убрзана приватизација, али и даље институционално приближавање Србије ЕУ кроз потписивање већ парафираног Споразума о стабилизацији и придруживању.

Према процени Министарства финансија, извоз би ове године требало да порасте за 25,8 одсто, а увоз за 20,5 процената. Према истој пројекцији, увоз би 2009. године требало да скочи за четвртину, док се очекује да увоз порасте за 17,3 одсто.

-----------------------------------------------------------

Милиони за љускаре и бескичмењаке

Више од милион долара Србија је потрошила на увоз љускара и бескичмењака. Увозили смо и ношену одећу и крпе и за ту робу платили укупно 2,17 милиона долара.

Сирову плуту и отпатке увезли смо за 63.960 долара, а иверје и отпад од дрвета платили 102.336 долара.

Бисери, драго и полудраго камење коштало нас је 65.760 долара.