Ipak u 21. veku

Povodom teksta „Povratak u dugi 20. vek”, od 30. jula

Istorija se ubrzava, promene se dešavaju svakodnevno. Svedoci smo dubokih geostrateških potresa, ali oni ne zadiru u osnovnu karakteristiku ovoga stoleća – kapitalizam.

Ruska revolucija obeležila je 20. vek. Čitav vek lamentirala je alternativa kapitalizmu. U samom veku i ostale ideologije doživljavaju svoj vrhunac – tj. ekstreme, po Hobsbaumu.

No padom Berlinskog zida, i ideologije su pokopane. Nije to bio trijumf Zapada, već kapitalizma. Svi događaji, od „bregzita”, krize Evrope, do turskog puča, dešavaju se u njegovim okvirima, a da se sam kapitalizam ne dovodi u pitanje. Pa i sve današnje supersile, od SAD, Rusije i Kine, ne nude alternativu, već obećavaju bolji i brži kapitalizam pod njihovim ruhom.

Ipak, svedoci smo treće svetske revolucije – islamske. Za razliku od prve dve, ona je duboko konzervativna, obećava život iz doba Muhameda. Praktično, započela je daleko ranije, još osamdesetih godina pod ajatolahom Homeinijem. Kao što su nekad revolucionari pevali Marseljezu ili Internacionalu, danas tu je (zloupotrebljeni) usklik „Alah akbar”, koji obećava novo društvo, ne zasnovano na kapitalu, već na Kuranu. Kao i koalicije protiv Napoleona i širokog fronta građanskog rata u Rusiji, geostrateški protivnici se ujedinjuju zarad ugušivanja nove preteće ideje po globalni ideološki sistem. Islamske revolucije svesni su bili i Hobsbaum i Fukujama, no samo je uzgred pominju. Zašto? Za razliku od francuske i ruske, „islamska revolucija” malo kome može biti privlačna. Ona je osuđena na malobrojne fanatike i lamentiranje u istoriji samo kao vid preteće alternative koja, u biti, samo koristi očuvanju postojećeg stanja.

Sve ovo ne znači da ćemo biti savremenici mira. Naprotiv! Svetske sile su međusobno permanentno sukobljene, ali ne na ideološkom, već na geostrateškom planu. Trenutno, alternativa je mračna, šerijatska, malo kome prijemčiva.

Ne treba izgubiti iz vida i Hobsbaumove reči nade ili upozorenja: „Ne može se govoriti o kraju komunizma kad trećina svetskog stanovništva živi u njemu.” Ipak, kineskom NEP-u se ne nazire kraj i Kina ostaje u kapitalizmu u kojem se, očigledno, odlično snalazi.

Istorija se, istina, ubrzava. Međutim, nije to ni nalik na tridesete godine 20. veka – godine kapitalizma, fašizma i komunizma. Današnja istorija je bliža 1914. godini, poslednjoj godini 19. veka, sa sukobljenim kapitalističkim silama oko dominacije nad ostatkom sveta. Da li će posle novog „Sarajeva 1914.” doći 20, 21. ili neki novi vek, ostaje otvoreno pitanje.

Istoričar