Sponzori i milom i silom

Sve je počelo 13. septembra 2014. godine na tajnom sastanku premijera Aleksandra Vučića sa direktorima javnih preduzeća. Simptomatično je da su se sutradan u nekoliko dnevnih novina pojavili gotovo identični tekstovi kako im je premijer očitao bukvicu, nazvao ih monopolistima i poručio da u budžet vrate deo novca, jer im je država obezbedila privilegovan položaj na tržištu.

Već u januaru javna preduzeća su, kao po diktatu, u republičku kasu počela da uplaćuju više para. „Da vidite kako daju kad ih pritisnete”, kasnije je govorio predsednik vlade. Pritisnuti su izgleda i ovog avgusta. Samo „Telekom” je uplatio 8,9 milijardi dinara, a ministar finansija Dušan Vujović planirao je da tokom cele godine sve državne firme budžetu proslede osam milijardi.   

U nameri da održi plus u kasi i time fascinira MMF premijeru će pomoći i EPS koji će u budžet uplatiti najmanje 5,5 milijardi dinara.

Za ovu firmu, koja je tempirana bomba za budžet, bilo bi mnogo bolje da taj novac uloži u razvoj, i da za 12 godina sopstvenima parama, a ne iz kredita, za koje garantuju građani Srbije, izgradi elektranu od 600 megavata, poput „Kolubare” ili „Nikola Tesla B” u Obrenovcu.

Ili da vrati dvanaesti deo zajma Kinezima kojim se finansira izgradnja novog bloka termoelektrane „Kostolac B”. Veliko je pitanje i kako bi EPS potrošio te pare.

Zna se da državne firme još subvencionišu sportske klubove, razne događaje i manifestacije i rasipaju pare na promocije i sopstveni marketing, koji im kao monopolistima nije ni potreban. „Telekom” je sponzor Košarkaškog kluba „Zvezda Telekom“.

Čak i Rudnik „Resavica”, koga država subvencioniše sa četiri milijarde dinara jer je u gubicima, sponzoriše Rukometni klub „Rembas”. Za donacije su prošle godine potrošili 77 odsto novca više nego što je planirano, za reprezentaciju 73 procenta, a za reklame i propagandu neverovatnih 1.112 procenata.

EPS i „Srbijašume”, bili su sponzori Kopaonik biznis foruma. Iako se kotizacija na ovom događaju plaća, pojedinačno najbrojnije delegacije stižu iz državnih firmi.

Radnici „Srbijagasa”, čije dugove svake godine po nepisanom pravilu preuzmu građani, dobijaju jubilarne nagrade, a firma ne samo da im pomaže prilikom kupovine zimnice i školskog pribora, već i prilikom rešavanja stambenog pitanja.

Istina je da su javna preduzeća prošle godine prvi put zbirno posmatrano na računu imala plus od 8,3 milijarde dinara. Ali je takođe, činjenica, da reforme u ovim kompanijama skoro da i nisu počele, i da je za ovu vladu bilo lakše da smanji plate i penzije nego da reformiše državne firme u kojima, uprkos svim negiranjima, sede partijski kadrovi.

Ako nije tako – šta je onda Dušan Bajatović u „Srbijagasu”, Milan Krkobabić u „Pošti”, Nikola Petrović u EMS-u, Milorad Grčić u EPS-u, Milenko Dželetović u „Telekomu”, Zoran Anđelković u „Železnicama”?