Mali s velikim M

Prijepolje – Bio je maj 2012. kada se u portugalskom gradu Penafielu među vodeće muzeje Evrope, na dodeli nagrade Evropski muzej godine, probio najmanji i najmlađi muzej iz Srbije sa svega šestoro zaposlenih. Muzej iz Prijepolja, ponos ove delatnosti u nas, uspeo je tada u konkurenciji blistavih evropskih muzeja (iz 60 gradova ovog kontinenta) čije države milione evra u njih ulažu, da uđe među sedam odabranih i dobije specijalnu nagradu Evropskog muzejskog foruma za ostvarene rezultate i projekte.

Bilo je to prvo učešće jednog našeg muzeja tokom 35 godina ovog izbora i – odmah nagrada. Na ceremoniji nalik holivudskoj, u Penafielu, u neverici da je evropske vrhove dotakla mala ustanova kojom maltene od osnivanja rukovodi, primio ju je direktor prijepoljskog muzeja Slavoljub Bato Pušica, tada i sada alfa i omega te ustanove. Potom, u godinama koje su sledile, još osam naših muzeja oprobalo se u ovom izboru, ali nijednom nije uspelo da uđe u konkurenciju za nagradu.

– Postigli smo, nema sumnje, izuzetan uspeh jer su zahtevi Evropskog muzejskog foruma strogi. Za tu nagradu valja napraviti značajan iskorak u struci, učiniti nešto što drugi ne rade. Ona je dokaz dostignutih svetskih standarda, sposobnosti, odgovornosti. Postignuće je zasnovano na našem upornom radu i istraživanjima, velikim nacionalnim projektima koje je finansiralo Ministarstvo kulture Srbije, multietničkom pristupu na višenacionalnom prostoru u teškim vremenima – priča nam Slavoljub Bato Pušica, na čijim plećima su glavna dostignuća prijepoljskog muzeja. Ustanova u ovoj godini obeležava četvrt veka postojanja, a istoričar umetnosti Pušica je 23 godine njen direktor. Čovek koji nije član nijedne stranke odoleva učestalim promenama vlasti u Prijepolju, pri čemu se ne postavlja pitanje njegovog reizbora. Stalno je u radu na terenu, čak i sada kad mu se penzija približila. Bio je sedam godina predsednik IKOM-a za Srbiju. Nosilac je svih projekata muzeja, pa i najvećeg: „Na svetim vodama Lima”.

– Taj projekat počeli smo 2005, a završavamo ga ove godine. Za to vreme mi smo od Prokletija do Čajniča, kroz Srbiju, Crnu Goru i BiH istražili spomenike na području oko reke Lim dugom oko 200 kilometara. Od rimskih i vizantijskih, do pravoslavnih, islamskih i katoličkih. Neke i obnovili, a ima ih ogroman broj, knjiga o njima i karta biće objavljeni. Obnovili smo srednjovekovne manastire Davidovicu, Kumanicu i druge hramove, zatim Jusovića kulu, najstariji kuran u Polimlju star četiri veka i druge islamske spomenike kulture. U istraživanjima su učestvovali naučni radnici iz naših najviših institucija, kao i eksperti iz Italije, Rusije i država regiona. Poslednjih godina istražujemo manastir Zastup na granici s Crnom Gorom, porušene džamije na teritoriji pribojske opštine i istočne Bosne što prvi put neko radi, ušli smo u projekat rekonstrukcije pećinskih isposnica Svetog Save u blizini manastira Mileševa, u arheološka istraživanja srednjovekovnog grada Mileševca – nabraja direktor, dodajući da su se iskazali i po uspostavljanju kontakata među muzejima iz država regiona.

Prijepoljski muzej je neveliko zdanje nasred stare prijepoljske čaršije. U njegovo uređenje država je s kraja prošle decenije uložila oko 50 miliona dinara, opremivši ga po najvišim standardima: centralnom klimatizacijom, galerijama obezbeđenim senzorima, izolovan je od vlage, s modernim muzejskim depoom pod zemljom, letnjom scenom s lapidarijumom, s nizom stalnih postavki među kojima je i ona o karijeri Vlade Divca, koji se ovde u rodnom Prijepolju 2007. oprostio od igre pod obručima.

On dodaje da su posle evropske nagrade nastavili istim tempom rada, ne menjajući pristup.

– Moram da naglasim da nas Ministarstvo kulture i opština Prijepolje i sada svesrdno podržavaju. Nije neskromno ako kažem da mi s malim novcem radimo velike stvari. I izgradili smo ugled u Srbiji: ministri kulture se menjaju, a odnos države ostaje isti. Svaki ministar kulture je dolazio da vidi naš muzej, dajući nam podršku. Nagrada Evropskog muzejskog foruma otvorila nam je vrata i kad je reč o saradnji s evropskim muzejima, mnogi stranci dolaze da vide ono što radimo. I uvek na zidu primete veliki plakat na kome je kopija te naše nagrade – priča nam Slavoljub Bato Pušica pred novi odlazak na terensko istraživanje u koja stalno ide jednim već dotrajalim „jugom”, na koji se, naravno, ne žali.