Мали с великим М

Пријепоље – Био је мај 2012. када се у португалском граду Пенафиелу међу водеће музеје Европе, на додели награде Европски музеј године, пробио најмањи и најмлађи музеј из Србије са свега шесторо запослених. Музеј из Пријепоља, понос ове делатности у нас, успео је тада у конкуренцији блиставих европских музеја (из 60 градова овог континента) чије државе милионе евра у њих улажу, да уђе међу седам одабраних и добије специјалну награду Европског музејског форума за остварене резултате и пројекте.

Било је то прво учешће једног нашег музеја током 35 година овог избора и – одмах награда. На церемонији налик холивудској, у Пенафиелу, у неверици да је европске врхове дотакла мала установа којом малтене од оснивања руководи, примио ју је директор пријепољског музеја Славољуб Бато Пушица, тада и сада алфа и омега те установе. Потом, у годинама које су следиле, још осам наших музеја опробало се у овом избору, али ниједном није успело да уђе у конкуренцију за награду.

– Постигли смо, нема сумње, изузетан успех јер су захтеви Европског музејског форума строги. За ту награду ваља направити значајан искорак у струци, учинити нешто што други не раде. Она је доказ достигнутих светских стандарда, способности, одговорности. Постигнуће је засновано на нашем упорном раду и истраживањима, великим националним пројектима које је финансирало Министарство културе Србије, мултиетничком приступу на вишенационалном простору у тешким временима – прича нам Славољуб Бато Пушица, на чијим плећима су главна достигнућа пријепољског музеја. Установа у овој години обележава четврт века постојања, а историчар уметности Пушица је 23 године њен директор. Човек који није члан ниједне странке одолева учесталим променама власти у Пријепољу, при чему се не поставља питање његовог реизбора. Стално је у раду на терену, чак и сада кад му се пензија приближила. Био је седам година председник ИКОМ-а за Србију. Носилац је свих пројеката музеја, па и највећег: „На светим водама Лима”.

– Тај пројекат почели смо 2005, а завршавамо га ове године. За то време ми смо од Проклетија до Чајнича, кроз Србију, Црну Гору и БиХ истражили споменике на подручју око реке Лим дугом око 200 километара. Од римских и византијских, до православних, исламских и католичких. Неке и обновили, а има их огроман број, књига о њима и карта биће објављени. Обновили смо средњовековне манастире Давидовицу, Куманицу и друге храмове, затим Јусовића кулу, најстарији куран у Полимљу стар четири века и друге исламске споменике културе. У истраживањима су учествовали научни радници из наших највиших институција, као и експерти из Италије, Русије и држава региона. Последњих година истражујемо манастир Заступ на граници с Црном Гором, порушене џамије на територији прибојске општине и источне Босне што први пут неко ради, ушли смо у пројекат реконструкције пећинских испосница Светог Саве у близини манастира Милешева, у археолошка истраживања средњовековног града Милешевца – набраја директор, додајући да су се исказали и по успостављању контаката међу музејима из држава региона.

Пријепољски музеј је невелико здање насред старе пријепољске чаршије. У његово уређење држава је с краја прошле деценије уложила око 50 милиона динара, опремивши га по највишим стандардима: централном климатизацијом, галеријама обезбеђеним сензорима, изолован је од влаге, с модерним музејским депоом под земљом, летњом сценом с лапидаријумом, с низом сталних поставки међу којима је и она о каријери Владе Дивца, који се овде у родном Пријепољу 2007. опростио од игре под обручима.

Он додаје да су после европске награде наставили истим темпом рада, не мењајући приступ.

– Морам да нагласим да нас Министарство културе и општина Пријепоље и сада свесрдно подржавају. Није нескромно ако кажем да ми с малим новцем радимо велике ствари. И изградили смо углед у Србији: министри културе се мењају, а однос државе остаје исти. Сваки министар културе је долазио да види наш музеј, дајући нам подршку. Награда Европског музејског форума отворила нам је врата и кад је реч о сарадњи с европским музејима, многи странци долазе да виде оно што радимо. И увек на зиду примете велики плакат на коме је копија те наше награде – прича нам Славољуб Бато Пушица пред нови одлазак на теренско истраживање у која стално иде једним већ дотрајалим „југом”, на који се, наравно, не жали.