Olivera Jevtić: Prepuštena sama sebi

Od našeg izveštača

Rio – Olivera Jevtić nije završila treći olimpijski maraton zaredom. Posle sjajnog rezultata u Atini 2004. godine i osvojenog šestog mesta, 39. godišnjakinja iz Užica je pre kraja završavala trke u Pekingu, Londonu i sada u Riju. Stala je na 25. kilometru u trenutku kada je zauzimala 82. mesto sa skoro šest minuta zaostatka za vodećom grupom.

– Osećanja su mi baš pomešana. Ovde kada sam došla pored raznih pritisaka imala sam i problema sa kolenom. Uz pomoć medicinskog tima iz Olimpijskog komiteta mislila sam da sam to sanirala. Međutim, staza je ovde bila tako kruta, sa puno uspona i padova. Najmanje mi je odgovarao taj blagi pad. Osetila sam već na 15. kilometru taj bol. Nastavila sam, ali posle sam shvatila da nema svrhe da pokušavam. Bol je bio sve jači i odustala sam. Pre Igara sam se mnogo više bavila nekim drugim stvarima i problemima, nego što sam brinula o svom zdravlju. To me sada i koštalo.

Jako sunce i temperatura oko 30 stepeni nisu smetali Oliveri.

– Bilo je toplo, ali meni to i odgovara. Volim takve uslove. Trudila sam se da držim neki ritam oko 3,35 po kilometru, što bi mi donelo neki rezultat oko 2:32 sati. Nažalost, povreda me sprečila da nastavim u tom ritmu.

Na pitanje da li je ovo poslednji olimpijski maraton u karijeri, Jevtićeva je odlučno odmahnula glavom.

– Ne, ne daj Bože. Vratila sam se i posle povrede u Londonu. Sada mi je najvažnije povredu da saniram. Nadam se da nije nešto ozbiljno.

Ona je na kraju iznela niz zamerki na odnos Atletskog saveza Srbije prema njoj.

– Četiri godine sam odsustna sa velikih takmičenja. Ne mojom krivicom, nego krivicom Atletskog saveza Srbije. Nisu me prijavili za Svetska prvenstva u Moskvi i Pekingu, kao i na Evropsko u Cirihu, iako sam imala norme. Ovde sam došla bez trenera. Prepuštena sama sebi. Ovo je za mene kao strano takmičenje. Kao da sam pala s Marsa. Na maratonu sve mora da se skocka. Ne želim da kukam, ovo su činjenice. Znam kako sam bila najbolja Evropljanka u Atini u maratonu, četiri godine ranije oborila u Sidneju državne rekorde na 5.000 i 10.000 metara. Nisam početnik. Sankcije Saveza, nedolazak trenera, još problemi sa povredom. Sve se skupilo da završim ovako kako sam završila.

Zlato za Sumgong

Rio –Najsjanije odličje završilo je oko vrata Kenijke Cemime Dželagat Sumgong. Do cilja na „Sambodrom“ mesto gde je trka i počela je došla za 2:24:04 sati. U poslednja dva kilometra ušla je izjednačena sa Kirvom iz Bahreina. Međutim, u samom finišu je imala više snage, odvojila se i slavila sa devet sekundi prednosti. Pomenutoj Kirvi je pripalo srebro, dok je bronza završila oko vrata Mare Dibabe.

Najava trijumfa u Riju Sumgong je imala ove godine u Londonu, gde je slavila u vremenu ličnog rekorda 2:22,58.

 Nijednog trenutka nisam sumnjala u pobedu. Na 40. kilometru znala sam da je zlato moje. Moje reprezentazivne drugarice su otpale iz borbu za medalju ranije. To me još više motivisalo. Znala sam da ništa ne može da me zaustavi na putu ka istoriji  - rekla je Sumgong.

Trku su završile 133 martonke od 157 koliko ih je bilo na startu.