Pravi put

Auto-put Niš–Merdare–Priština će se graditi, a već se mnogi pitaju zašto nam to treba? Zar ćemo graditi put ka Kosovu i Metohiji i dalje ka Albaniji? Ko će smeti da putuje tuda kada nam je pamćenje zamućeno krvlju? Kao da smo zaglavljeni u „Oranje Marka Kraljevića“, bez svesti da je samo u pesmama taj epski junak, a zapravo turski vazal, orao turske drumove.

Taj put treba graditi kao i sve druge.

Drač nam može postati jedna od najbližih luka. Bliži nam je samo Bar, ali do njega je teško stići, Rijeka je na 550, dok je Solun već na oko 650 kilometara. I sve su to danas za nas strane zemlje.

Sigurno će se mnogi sporiti o tome da li je put preko Prištine „zelena transverzala“ ili put koji povezuje zemlje i narode. Postoje karte koje prikazuju da je od Sofije u Bugarskoj do Drača u Albaniji predviđena gradnja rute 7. Pa tako proizlazi i da su pravoslavni Bugari na „zelenoj transverzali“, koja, činjenica je, dalje vodi ka Turskoj.

I mi smo smislili Koridor 11 koji kroz centralnu Srbiju ide ka Čačku, a trebalo bi jednog dana, koji čekamo decenijama, da se spoji sa crnogorskim delom. E tek tada će to biti najbolji put do mora. Niko nam ne može biti kriv što nismo završili auto-put od Batočine do Kragujevca i dalje ka Preljini, što nemamo obilaznicu oko Beograda...

Sigurno je da će novim auto-putom ka albanskoj obali, kada se izgradi, prvo krenuti šleperi sa robom. Činjenica je da sa Kosovom imamo veoma značajnu trgovinsku razmenu, da je spoljnotrgovinska razmena sa Albanijom u porastu i da je suficit na našoj strani. Trgovci ne haju za politiku, cilj je zarada.

Ko je išao ka Prolom Banji zna kako je lepa, ali i opustela, zaparložena Toplica. Savremeni drum može oživeti ovaj kraj. I u dalekoj istoriji ovuda je vodio jedan od trgovačkih puteva. Latinska crkva iz 14. veka u Prokuplju svedočanstvo je prisustva trgovaca iz Dubrovnika.

Ako mi umesto kafana pored puta, pumpi, auto-mehaničarskih radionica počnemo opet da dižemo kule i utvrđenja – neće biti vajde. A narod mora od nečeg da živi. Ako ima posla ima i ljudi, pune se škole u kojima se mogu iščitavati istorijske sveske.

Još davne 1878. godine na Berlinskom kongresu Srbija je, uz samostalnost i pripajanje Topličkog okruga, dobila i obavezu da izgradi prugu ka jugu. I tada je Zapad u vidu Austrougarske tražio način da transportuje svoju robu, a sada smo u sličnoj situaciji.

Tada smo gradili prugu ka Turskoj čija je granica bila u mestu Ristovac. Osmanska imperija nije nam tada bila prijatelj.

Do sada je studija izvodljivosti za deonicu Niš–Merdare finansirana iz WIFB fonda, koji je pod okriljem Evropske unije osnovan radi podrške zemljama zapadnog Balkana, a isti je izvor finansiranja Prištine za deonicu Merdare–Priština. Procena je da će naših nepunih 100 kilometara ovog auto-puta koštati 850 miliona evra. Koliko će nas stvarno koštati – tek ćemo videti.