Pamćenje na bockanje

Iznenađujući i neočekivani učinci, opisani u časopisu „Godišnjaci neurologije“, podstakli su kanadski tim neurologa da pokrene novi opit dubinskog podsticanja mozga (deeep-brain stimulation, DBS) kod obolelih u ranom razdoblju Alchajmerove bolesti. Troje već imaju ugrađene elektrode, kaže neurohirurg Andres Lozano sa Univerziteta u Torontu: „Čini se da je zahvat bezbedan, a rezultati obećavaju.“

U toku ogleda (DBS) elektroda tanka kao vlas kose, s četiri dodirne tačke, postavi se u tačno određeno moždano podrućje. Svaki dodir odvojeno se može nadraživati različitim učestalostima (frekvencije) električne struje ili se isključiti, i sve to daljinskim upravljanjem. Slabašne struje treba da uključe naročita nervna kola u mozgu koja podbacuju kod određenih poremećaja. Postupak se najčešće koristi u lečenju Parkinsonovog obolenja, mada su proteklih godina neurohirurzi pokušavali da leče pihijatrijske smetnje, uključujuči potištenost i opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Pedesetogodišnji bolesnik opisan u naučnom članku bio je prvi na kojem je primenjena DBS radi lečenja gojaznosti još 2003. godine. Imao je oko 190 kilograma, težina mu je ugrožavala život, a nisu delovali drugi oblici lečenja. Hirurzi su odlučili da elektrode postave u hipotalamus, deo mozga veličine badema odmah iznad baze, pošto stimulisanje ove oblasti kod životinja može uticati na količinu hrane koju žele da pojedu. U prošlosti su neurohirurzi probali da leče gojaznost uklanjanje delova hipotalamusa.

Prozor u nervno kolo

Andres Lozano se iznenadio kada je oboleli u toku probnog draženja mozga u operacionoj sali izjavio da ima jak osećaj već viđenog. Bilo je to prijatno sećanje: prizor u parku sa prijateljima pre 30 godina. Što je struja bila jača, to su se više javljale pojedinosti.

Prizivanje pamćenja podsticanjem mozga nije neuobičajeno, ali je pažnju istraživača pobudilo to što su događaj pokrenule elektrode u hipotalamusu.

U mnoštvu neuropsiholoških ispitivanja izvršenih pre i posle operacije, istraživači su uočili da je pacijentov opšti mentalni učinak ostao u osnovi nepromenjen. Međutim, učinak u proverama složenog pamćenja, koji obuhvataju tumačenje i pamćenje parova reči, vidno se poboljšao kada su elektrode bile uključene. Testovi su tako osmišljeni da ni ispitivani, ni izvođač nisu znali da li je mozak nadraživan ili nije.

Odranije se smatralo se da je osobit vid poboljšanja pamćenja povezan sa oblašću koja se zove hipokampus. Kada su istraživači pogledali mozak dotičnog koristeći elektroencefalografiju, zapazili su da je električna stimulacija uzbudila područje oko hipokampusa. Ponuđeno je objašnjenje: elektrode nenamerno podstrekavaju snop narva poznat kao forniks, koji prolazi kroz hipotalamus na putu ka hipokampusu.

Hipotalamus obavlja mnoštvo zadataka, i tu se mnogo toga zbiva, objašnjava Andres Lozano. Zbog toga u operacionoj sali ispitujemo učinak stimulacije svake tačke dodira redom – ako se desi nešto nepoželjno, jednostavno ih možemo ponovo isključiti. Neočekivana sporedna posledica na pamćenje predstavlja, u suštini, pozitivnan ishod.

Iako je ovo proučavanje samo jednog obolelog, kanadski neurohirurg ističe da je saznanje veoma važno. Prvi put imamo prozor u nervno strujno kolo pamćenja kod ljudi – a o tome se vrlo malo zna – kojem možemo pristupiti i menjati ga.

Zaboravljena gojaznost

U martu 2007. Andres Lozano je započeo probno izučavanje da bi saznao da li bi takva stimulacija mogla pomoći da se poboljša posrnulo pamćenje obolelih od Alchajmerove bolesti, pre nego što ona toliko uznapreduje i uništi pomenuta nervna kola. Ako se postupak pokaže bezbednim na šest ispitanika, započeće veliko međunarodno istraživanje da bi se podrobno proučila delotvornost.

Veoma je uzbudljivo, a nikada pre nije rađeno, tumači Ričard Henson, stručnjak za ljudsko pamćenje na Univerzitetu u Kembridžu (Velika Britanija). Ovo je jedan od retkih slučajeva kada je neophodno podsticati hipotalamus iz medicinskih razloga, a govori nam ponešto i kako izgleda nervni tok uključen u učenje.

To je zanimljiv primer neočekivanog otkrića koje će početi da nam ukazuje kako različite oblasti mozga da budu proverene dubokim nervnim podstrekavanjem (DBS), naglašava neurolog Helen Mejberg sa Ejmory univerziteta u Atlanti (SAD). Nagovešćuje da je pomoću podsticanja elektrodama u dubinu moguće poboljšati delotvornost mozga, a ne samo preokreti nenormalno ponašanje, što će pokrenuti sijaset rasprava među naučnicima i etičarima.

Manje je jasno da li će se postupak (DBS) pokazati korisnim u slučaju gojaznosti, kao što je u početku očekivano. Prvoispitani, zaista, oseća da mu je apetit smanjen kada su elektrode uključene, ali nije izgubio na težini pošto ih isključi kad želi da jede.    

--------------------------------------------------------

Ispitanik budan

Elektrode se ubacuju u mozak pod lokalnom anstezijom, tako da je ispitanik budan a odziv se posmatra na monitoru. Strujni nadražaj se propušta kroz iglice iz svojevrsnog pejsmejkera prikaćenog za grudi koji se, inače, koristi više od decenije u lečenju nekontrolisane drhtavice (tremor), a odskora i Parkinsonove bolesti, hroničnog bola i potištenosti (depresija).

Propratne posledice obuhvataju bezvoljnost (apatija), priviđanje (halucinacija), potištenost i, čak, nedodoljivu potrebu za kockom (komupulzivna) – ali sve se ispoljavaju privremeno.