Referendum

Koliko je referendum o 9. januaru kao Danu RS test za vlasti u Banjaluci – koje su u zalaganju za ustavna prava stalno suočene sa osporavanjem iz Sarajeva, pa u vezi sa svim što ima nacionalni prizvuk redovno izvlače deblji kraj – toliko je na ispitu i međunarodna zajednica. Strane diplomate koje su se od 15. jula, kada je referendum raspisan, smušeno dovijale u hodu, čas podržavajući, čas osporavajući pravo na izjašnjavanje, na ovom primeru – osudi ili zabrani – sem vlastitih principa demokratičnosti imaju šansu da pokažu kako vide sudbinu BiH i čiju stranu drže.

Ma koliko referendumska problematika bila osetljiva za Sarajevo ili Banjaluku, tematika zakazanog izjašnjavanja prilično je benigna. Bošnjaci se ne mire s nastojanjem da se referendumom potvrdi činjenica da je RS nastala 1992. pre ratnih strahota, pa su prethodno uz pomoć Ustavnog suda BiH osporili proslavu 9. januara, dok u Banjaluci ne odstupaju od stava da im niko sa strane neće određivati praznike, te svako mešanje u referendum proglašavaju uzaludnim.

U nemogućnosti da se doviju i nađu iole smisleno obrazloženje kako jednom narodu i jednom entitetu zabraniti da kaže šta misli, stranci su zaigrali na kartu Srbije, u nadi da će privoleti Beograd da ubedi Banjaluku u ono za šta sami ne uspevaju naći valjane argumente. Nije bezrazložan njihov strah da bi vest da je jednom narodu negde na Balkanu osporeno banalno izjašnjavanje – iako za referendum postoje svi zakonski preduslovi – mogla negativna odjeknuti u svetskoj javnosti, koja voli da se kiti perjem demokratičnosti.

Nije teško pretpostaviti da će se, i ako bude održan, referendum na kraju obiti o glavu običnih građana RS, ali bi o tome računa trebalo da vode oni koji su ga raspisali, a ne strane diplomate koje takvu mogućnost nagoveštavaju porukama da građani od referenduma „neće imati bolji život”. Njima bi, opet, trebalo da su preča načela demokratije, koja se u histeriji nespretno spotiču. Slušajući ton kojim diplomate odgovaraju vlasti u RS od referenduma zakazanog za 25. septembar, tačno za mesec dana, nije suvišno zapitati se kakvu to BiH oni zapravo žele unutar EU.

Čak i ako potezi vlasti mogu da budu antidejtonski ili antiustavni, to izvesno ne može da bude stav građana, koji imaju pravo na mišljenje i o, na primer, globalnom zagrevanju, kao i Danu RS ili bilo kom pitanju u skladu sa vlastitom procenom o važnosti. Na vlastima je da vuku poteze, koji mogu biti predmet antiustavne analize. Protiviti se izjašnjavanju, posebno o praznicima, koliko je srljanje u demokratski mrak, toliko je apel građanima da o tome ne razmišljaju, ne govore, da nemaju stav ili ako ga već imaju, o njemu ne smeju da misle. Ko zna, možda su i takvi narodi i pojedinci potrebni Briselu.