Ima li nade kad supružnici ostanu bez zarade

Mladi, obrazovani ljudi bez posla, koji žive od roditeljske pomoći, njihove plate, ili penzije, čini se, da su još dobro i prošli. Za razliku od njih, kojima još ima neko da pomogne, ima onih kojima ne mogu priteći u pomoć ni otac, ni majka, jer ni sami nisu na platnom spisku, pa pod jednim krovom živi njih troje, četvoro, pa i više, bez dinara. Najčešće je reč o roditeljima koji su proglašeni tehnološkim viškom, a koje u srednjim godinama teško koji poslodavac hoće ponovo da zaposli. Pri tom, još nemaju uslov za penziju.

Udruženje sindikata penzionera Srbije skrenulo je nedavno pažnju Fiskalnom savetu, vladi i javnosti na poražavajući podatak da u Srbiji 200.000 penzionera izdržava svoju unučad i nezaposlenu decu. Koliko je roditelja u Srbiji koji dele sudbinu svoje nezaposlene dece?

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na dan 31. jul 2016., registrovano je 60.884 nezaposlena – ciljna grupa su oba roditelja bez posla. Od toga je 29.068 žena, odnosno 47,7 odsto, što je umanjenje za 4,3 procenta. Kada je reč o lepšem polu beleži se smanjenje od 3,1 procenat u odnosu na isti period prošle godine.
Lane je, potvrđuju u Nacionalnoj službi, registrovano 63.612 nezaposlenih, od čega je 29.984 žena, odnosno 47,1 odsto.

Gradovi u kojima se beleži najveći broj nezaposlenih, odnosno gde su oba roditelja bez posla su: Kruševac, Tutin, Smederevo, Žabalj, Vršac, Pančevo, Ruma, Valjevo, Apatin, Kovin...

Posmatrano prema zanimanjima, najviše nezaposlenih je među ekonomskim tehničarima s četvrtim stepenom srednje stručne spreme – njih 1.365, od čega je 1.055 žena. Bez posla je i 1.227 automehaničara, među kojima su i tri žene, prodavci sa završenim trećim stepenom srednje stručne spreme i kvalifikovani radnici – 1.125 od čega je 840 žena.

Nezaposlenih je i među bravarima, 916 njih – od čega je 29 žena, 854 metalostrugara (99 žena), mašinski tehničar-konstruktor s četvrtim stepenom stručne spreme – 803 (234 žene), maturanti gimnazije 799 (512 žena).

U porodicama gde niko ne radi su i oni sa zanimanjem poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja sa završenim četvrtim stepenom stručne spreme i to njih 673, od čega je više od polovine žena – 373. Više od 600 njih, među kojima je i 479 žena, sa zanimanjem prodavca robe svakodnevne potrošnje takođe nema posao. Na evidenciji su i kuvari jednostavnih jela, njih 556, od čega je 397 žena.

Kada se ima u vidu ovakva statistika, postavlja se pitanje: kome dati prioritet prilikom zapošljavanja? Onima koji su na početku karijere ili njihovim roditeljima, kako bi dočekali kakvu-takvu penziju za pod stare dane?

Kakva je situacija kada je reč o mladima s fakultetskom diplomom, ili onima s magistraturom i doktoratom? Da li za njih ima više posla i da li roditelji koji su skinuti s platnog spiska mogu računati na njihovu pomoć?

Udeo najobrazovanije kategorije nezaposlenih je u Beogradu – s poslednjim danom jula iznosi gotovo 20 procenata, u Novom Sadu nešto iznad 12 odsto, u Nišu procenat manje. Iako se možda ovim mladim ljudima na prvi pogled čini da su ulagali u promašenu investiciju, za utehu treba da im bude podatak da od 1. avgusta u Smederevu više nema nezaposlenih lekara.