Има ли наде кад супружници остану без зараде

Млади, oбразовани људи без посла, који живе од родитељске помоћи, њихове плате, или пензије, чини се, да су још добро и прошли. За разлику од њих, којима још има неко да помогне, има оних којима не могу притећи у помоћ ни отац, ни мајка, јер ни сами нису на платном списку, па под једним кровом живи њих троје, четворо, па и више, без динара. Најчешће је реч о родитељима који су проглашени технолошким вишком, а које у средњим годинама тешко који послодавац хоће поново да запосли. При том, још немају услов за пензију.

Удружење синдиката пензионера Србије скренуло је недавно пажњу Фискалном савету, влади и јавности на поражавајући податак да у Србији 200.000 пензионера издржава своју унучад и незапослену децу. Колико је родитеља у Србији који деле судбину своје незапослене деце?

На евиденцији Националне службе за запошљавање, на дан 31. јул 2016., регистровано је 60.884 незапослена – циљна група су оба родитеља без посла. Од тога је 29.068 жена, односно 47,7 одсто, што је умањење за 4,3 процента. Када је реч о лепшем полу бележи се смањење од 3,1 проценат у односу на исти период прошле године.
Лане је, потврђују у Националној служби, регистровано 63.612 незапослених, од чега је 29.984 жена, односно 47,1 одсто.

Градови у којима се бележи највећи број незапослених, односно где су оба родитеља без посла су: Крушевац, Тутин, Смедерево, Жабаљ, Вршац, Панчево, Рума, Ваљево, Апатин, Ковин...

Посматрано према занимањима, највише незапослених је међу економским техничарима с четвртим степеном средње стручне спреме – њих 1.365, од чега је 1.055 жена. Без посла је и 1.227 аутомеханичара, међу којима су и три жене, продавци са завршеним трећим степеном средње стручне спреме и квалификовани радници – 1.125 од чега је 840 жена.

Незапослених је и међу браварима, 916 њих – од чега је 29 жена, 854 металостругара (99 жена), машински техничар-конструктор с четвртим степеном стручне спреме – 803 (234 жене), матуранти гимназије 799 (512 жена).

У породицама где нико не ради су и они са занимањем пољопривредни техничар за производњу биља са завршеним четвртим степеном стручне спреме и то њих 673, од чега је више од половине жена – 373. Више од 600 њих, међу којима је и 479 жена, са занимањем продавца робе свакодневне потрошње такође нема посао. На евиденцији су и кувари једноставних јела, њих 556, од чега је 397 жена.

Када се има у виду оваква статистика, поставља се питање: коме дати приоритет приликом запошљавања? Онима који су на почетку каријере или њиховим родитељима, како би дочекали какву-такву пензију за под старе дане?

Каква је ситуација када је реч о младима с факултетском дипломом, или онима с магистратуром и докторатом? Да ли за њих има више посла и да ли родитељи који су скинути с платног списка могу рачунати на њихову помоћ?

Удео најобразованије категорије незапослених је у Београду – с последњим даном јула износи готово 20 процената, у Новом Саду нешто изнад 12 одсто, у Нишу проценат мање. Иако се можда овим младим људима на први поглед чини да су улагали у промашену инвестицију, за утеху треба да им буде податак да од 1. августа у Смедереву више нема незапослених лекара.