Ko podržava referendum o Danu RS

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Jesu li Srbi uopšte ljudi”, naslov je intrigantnog teksta u kom je hrvatski novinar iz BiH pod pseudonimom Nikola Zirdum (Ivan Šušnjar) provokativno raslojio problematiku referenduma i međuetničkih odnosa u BiH.

U analizi na portalu „Poskok info”, čiji je Šušnjar urednik, objavljenoj pre nekoliko dana, on konstatuje kako ljudi imaju pravo na dostojanstvo, čak i ono lično koje crpu iz kolektivnog ponosa, ali da Srbi u BiH to pravo izgleda – nemaju.

Čak i ako nisu tačna neka saznanja medija u Banjaluci da se u Savetu za implementaciju mira (PIK), u kom sede strani ambasadori, osim uobičajeno Rusije, pritiscima na Banjaluku zbog osetljivosti referendumskog pitanja ovaj put protive i Nemačka i Grčka, ipak ostaje utisak da sam presedan odgađanja sednice PIK-a govori o neslaganju pojedinih zapadnih zemlja u pogledu referenduma.

Čini se da je u referendumsku zamku upao i britanski ambasador u BiH Edvard Ferguson, najpre osuđujući potez Banjaluke, da bi nakon što ga je Dodik upitao kad je to promenio mišljenje naknadno pojasnio kako je uvek prihvatao da RS ima pravo na referendum iz domena svojih nadležnosti, ali da zakazani predstavlja izazov zakonskom autoritetu odluka Ustavnog suda BiH. U tom kontekstu je zanimljiv stav njegovog sunarodnika Metju Periša, profesora međunarodnog prava iz Velike Britanije i bivšeg pravnog savetnika u OHR-u, koji je za „Glas Srpske” rekao da ni u jednoj zemlji na svetu, osim u BiH, sud ne odlučuje o praznicima jer je uloga sudova da rešavaju realne pravne i zakonske razmirice, a ne da nameću jedan koncept nacionalnog identiteta.

„Jedinstveni problem u BiH je da jednoj grupi ljudi toliko smeta dan koji druga grupa želi da proslavlja da moraju pitati sudije da li se on može proslavljati”, rekao je Periš, primetivši bi „pametne sudije ostale izvan te gužve”.

Da Banjaluka ovog puta nije baš usamljena, vidi se i po podršci referendumu od Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva BiH, a zbrku pojašnjava nesvakidašnja analiza hrvatskog novinara: „Biti Srbin u BiH znači preuzimati na sebe svoj udeo kolektivne krivice. Svi na Balkanu lišeni su učesništva u kolektivnoj krivici. Osim Srba. To je nedavno potvrdio i jedan mladi bošnjački franjevac, koji je konstatovao da kod Srba postoji kolektivna krivica. Kao nositelji udela u tome Srbi u BiH nemaju pravo na kolektivno dostojanstvo. Tanka je granica između srpstva i četništva. Tanka je granica između Srbina i ubice. Srpstvo je karakterni minus. Biti Srbin znači biti unapred kriv. Roditi se kao Srbin znači primordijalno prihvatiti krivicu od koje ćeš se prati do smrti. Koliko sam uspeo iščitati najnovije politološke bravure koje ispisuje državnički humanizam iz prestonice, koji navodno sunčanom brzinom gradi državu, nema ničeg čime se prosečan Srbin u BiH može ponositi. Baš ničeg. Osim Srđanom Aleksićem. I to je to”, navodi ironično ovaj autor.

Dalje zaključuje da je Srbima u BiH „državotvorna prestonica, osim redovnog granatiranja genocidnim epitetima namenila postupno oduzimanje svakog oblika ponosa, pa čak i tih sitnih fetiša, poput dana proslave ovog ili onog događaja, makar se radilo o Danu vatrogasnog društva RS”.

Ceni da sve ono što Dodik govori u BiH, kada govori o pravu, nametanju, kolektivnim identitetima, to Incko i Ferguson govore u svojim zemljama i po Evropi, svugde osim u BiH.

„Radi se o 9. januaru 1992. kada je proglašena RS, tada međunarodno nepriznata, nastala kao odgovor na proglašenje nezavisnosti od Jugoslavije koju su Bošnjaci i Hrvati u Parlamentu BiH doneli bez podrške trećeg naroda, a koju su krajem februara i početkom marta potvrdili na referendumu. Radi se dakle o kršenju Ustava BiH i poslovnika – pogažen je ustavni princip konstitutivnosti. Tim gaženjem Srbi su, prema međunarodnom pravu, dobili legalitet da odbiju priznati novu državu. Deveti januar je sukob principa konstitutivnosti protiv principa građanskog”, zaključuje.

Primećuje i to da Ustavni sud BiH datum kad je BiH stekla nezavisnost na takav način ne dovodi u pitanje, već „prestonica traži od RS da taj dan, kad su Hrvati i Bošnjaci preglasali Srbe, takođe prihvate kao dan nezavisnosti BiH”. „Dakle, neljudima, Srbima, nižem sloju, nameće se princip da moraju poštovati dan kada su ignorisani kao narod”, zaključuje ovaj autor.

Retki su oni koji u RS smatraju da Srpska nema pravo na referendum, iako ima i mišljenja da je zakazani o Danu RS puko poigravanje vatrom koje se moglo izbeći jer ništa posebno sem problema neće doneti, što nije moglo da se postigne i bez toga. Ceh će, čuje se, kao i obično platiti građani, a svi oni koji Banjaluku huškaju na referendum, zapravo i nisu preterano dobronamerni. „Referendum je besmislen, kraj milion prečih stvari. To je jednostavno moralna hipokrizija vlasti koje su od referenduma napravile veliki događaj. Ne morate ga ni sprečiti, mislim da će i PIK tako postupiti. Umotaće sve u diplomatsku ambalažu, neće se ništa dogoditi. Bavimo se nekakvim stvarima koje nisu smislene i nemaju nikakve posledice po naš život”, ocenio je za Radio Slobodna Evropa profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović.

Mladen Kremenović