Haško tužilaštvo traži da se Šešelj osudi

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je žalbu na presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, kojom je oslobođen po svih devet tačaka optužnice koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci devedesetih godina prošlog veka.

U žalbenom podnesku, tužilaštvo ukazuje na propuste većine članova iz prvostepenog sudskog veća koje je Šešelju izreklo oslobađajuću presudu. Tužilaštvo predlaže žalbenom veću tribunala da Šešelja proglasi krivim i osudi ga na 28 godina zatvora. Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je predložilo ponavljanje suđenja.

Podsetimo, suđenje Šešelju u Hagu trajalo je 12 godina, a Haški sud se gasi do kraja 2016. kada će ga zameniti takozvani rezidualni mehanizam.

Vojislav Šešelj rekao je za „Politiku” da ga sadržaj ove žalbe ne interesuje i da je završio sve poslove koje je imao sa Haškim tribunalom.

„Pobedio sam. Oni su me izbacili iz Haškog tribunala i nemam nameru da tamo dobrovoljno idem. Neću se zamajavati sa tužilaštvom niti učestvovati u nekoj proceduri. Što se mene tiče ponavljanja suđenja nema. Ja sam tamo bio 12 godina. Pokazao sam im da ne znaju ništa”, kazao je Vojislav Šešelj.

U žalbi na presudu koja je napisana na 100 strana uz dodatne anekse, tužilaštvo naglašava da je prvostepeno veće sudije Žan-Kloda Antonetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.

Tužilaštvo smatra da prvostepeno veće nije donelo ispravnu odluku, jer nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, nije uvažilo argumente i dokaze tužilaštva.

Intervencija žalbenog veća je, kako se navodi, u ovom slučaju neophodna radi „interesa pravde, interesa žrtvi, međunarodne zajednice i nasleđa Haškog tribunala”.

Tužilaštvo u žalbi tvrdi da je Šešelj delio zločinačku nameru sa ostalim članovima zajedničnog zločinačkog poduhvata, posebno sa Miloševićem, Karadžićem, Stanišićem, Simatovićem, Arkanom, Kadijevićem, Hadžićem i Mladićem, te da za to ima dovoljno dokaza u spisima predmeta.

Ukoliko pak žalbeno veće zauzme stav da analiza celog prvostepenog postupka kroz spise predmeta, a bez neposrednog saslušanja svedoka, neće biti dovoljna da omogući da se optuženi proglasi krivim i osudi, onda treba da naloži ponavljanje suđenja, navelo je tužilaštvo u žalbenom podnesku.

Podsetimo, sudsko veće Haškog tribunala kojim je predsedavao sudija Žan-Klod Antoneti je pri izricanju oslobađajuće presude lideru radikala 31. marta ove godine žestoko kritikovalo rad tužilaštva, isticalo da je dokazni materijal bio pun „nejasnoća i nedoslednosti” a „navodni zločinački cilj varirao je po potrebi optužnice”.

Pretresno veće – Žan-Klod Antoneti (Francuska), Flavija Latanci (Italija) i Mandijaje Nijang (Senegal) – po samo jednoj tački optužnice donelo je jednoglasnu odluku, dok je Flavija Latanci u osam slučajeva imala izdvojeno mišljenje.

Lider radikala oslobođen je krivice za zločine protiv čovečnosti (progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje). Nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata (ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine).

Veće je utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno velike Srbije. U tom poduhvatu, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao je i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.