Хашко тужилаштво тражи да се Шешељ осуди

Тужилаштво Хашког трибунала поднело је жалбу на пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, којом је ослобођен по свих девет тачака оптужнице која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата из војвођанског села Хртковци деведесетих година прошлог века.

У жалбеном поднеску, тужилаштво указује на пропусте већине чланова из првостепеног судског већа које је Шешељу изрекло ослобађајућу пресуду. Тужилаштво предлаже жалбеном већу трибунала да Шешеља прогласи кривим и осуди га на 28 година затвора. Као алтернативу преиначењу ослобађајуће пресуде у осуђујућу, тужилаштво је предложило понављање суђења.

Подсетимо, суђење Шешељу у Хагу трајало је 12 година, а Хашки суд се гаси до краја 2016. када ће га заменити такозвани резидуални механизам.

Војислав Шешељ рекао је за „Политику” да га садржај ове жалбе не интересује и да је завршио све послове које је имао са Хашким трибуналом.

„Победио сам. Они су ме избацили из Хашког трибунала и немам намеру да тамо добровољно идем. Нећу се замајавати са тужилаштвом нити учествовати у некој процедури. Што се мене тиче понављања суђења нема. Ја сам тамо био 12 година. Показао сам им да не знају ништа”, казао је Војислав Шешељ.

У жалби на пресуду која је написана на 100 страна уз додатне анексе, тужилаштво наглашава да је првостепено веће судије Жан-Клода Антонетија погрешно утврдило чињенично стање јер није закључило да Шешељеви говори представљају физичко извршење прогона, депортације и присилног премештања.

Тужилаштво сматра да првостепено веће није донело исправну одлуку, јер није дало ваљане разлоге за своје закључке, није уважило аргументе и доказе тужилаштва.

Интервенција жалбеног већа је, како се наводи, у овом случају неопходна ради „интереса правде, интереса жртви, међународне заједнице и наслеђа Хашког трибунала”.

Тужилаштво у жалби тврди да је Шешељ делио злочиначку намеру са осталим члановима заједничног злочиначког подухвата, посебно са Милошевићем, Караџићем, Станишићем, Симатовићем, Арканом, Кадијевићем, Хаџићем и Младићем, те да за то има довољно доказа у списима предмета.

Уколико пак жалбено веће заузме став да анализа целог првостепеног поступка кроз списе предмета, а без непосредног саслушања сведока, неће бити довољна да омогући да се оптужени прогласи кривим и осуди, онда треба да наложи понављање суђења, навело је тужилаштво у жалбеном поднеску.

Подсетимо, судско веће Хашког трибунала којим је председавао судија Жан-Клод Антонети је при изрицању ослобађајуће пресуде лидеру радикала 31. марта ове године жестоко критиковало рад тужилаштва, истицало да је доказни материјал био пун „нејасноћа и недоследности” а „наводни злочиначки циљ варирао је по потреби оптужнице”.

Претресно веће – Жан-Клод Антонети (Француска), Флавија Латанци (Италија) и Мандијаје Нијанг (Сенегал) – по само једној тачки оптужнице донело је једногласну одлуку, док је Флавија Латанци у осам случајева имала издвојено мишљење.

Лидер радикала ослобођен је кривице за злочине против човечности (прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање). Није крив ни за кршење закона и обичаја рата (убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине).

Веће је утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно велике Србије. У том подухвату, по оптужници, са Шешељем учествовао је и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници.