Mjuzikl za početak pod oblacima tuge

Venecija, Lido – U trenucima kada je odlučivao da 73. izdanje Venecijanskog festivala započne filmom sa igranjem i pevanjem lakih muzičkih nota, američkim mjuziklom „La La Land” Damijena Šazelea, umetnički direktor Mostre Alberto Barbera nije mogao da sluti da će se u Italiji dogoditi razorni zemljotres i ljudska tragedija ogromnih razmera.

Odluka da večeras Šazeleov „La La Land”, sa holivudskim zvezdama Rajanom Goslingom i Emom Stoun u glavnim ulogama, svečano otvori najstariji filmski festival na svetu nije mogla da bude promenjena, ali je zato Barbera zajedno sa celokupnim Bijenalom u čijem sklopu i filmska Mostra, bez ikakve zadrške odlučio i poručio – otkazuje se tradicionalni prijem na plaži hotela „Ekscelzior”. Nikakve žurke u čast otvaranja 73. Venecijanskog festivala izvan projekcionih dvorana večeras, ali i narednih dana neće biti! U znak žalosti za žrtvama nedavnog zemljotresa čije se posledice svakodnevno osećaju. Izdato je i zvanično festivalsko saopštenje u kojem se „izražava duboko saučešće i apsolutna solidarnost i bliskost sa žrtvama i zajednicama koje su pogođene zemljotresom”, među kojima je i sravnjeni srednjovekovni gradić Armatriče.

Tuga se nadvila i nad venecijanskim Lidom na kojem se još od osnivanja 1932. održava legendarni filmski festival. Ove godine umnožio je broj festivalskih programa, broj filmova i projekcione dvorane, ali i dodatno podstakao razvoj filmskog marketa koji do sada, za razliku od kanskog ili berlinskog, nije carevao filmskom manifestacijom. Venecija je oduvek bila poznata po tome da je negovala filmove a ne filmski biznis, no očigledno je da će se i to od sada menjati.

Među filmovima koje je Barbera izabrao za glavni takmičarski program 73. Mostre, kao što već znate, jeste i srpsko-britansko-američki film Emira Kusturice „Na mliječnom putu”, koji će na Lidu osim našeg reditelja, ujedno i glavnog glumca u filmu, kao i producenata, predstavljati još i italijanska diva Monika Beluči i glumica Sloboda Mićalović. Predrag Miki Manojlović na dan zvanične svetske premijere 9. septembra, prema našim saznanjima, biće opravdano odsutan zbog jednog drugog službenog puta. U Francuskoj će mu negde u isto vreme prirediti veliku počast. Glavni žiri, kojim ove godine predsedava britanski reditelj Sem Mendes, poznat po filmovima „Američka lepota”, „Vrtlog života”, „Skajfol” i „Spektra”, Kusturičin film će gledati na specijalnoj projekciji već 7. septembra, kada i novi film Andreja Končalovskog „Raj” sa Julijom Visockajom u glavnoj ulozi.

U ovogodišnjoj trci za „Zlatnog lava” do 10. septembra su između ostalih i filmovi: „The Bad Batch” Ane Lili Amirpur, sa Kijanom Rivsom i Džimom Kerijem, „Jedan život” Stefana Brizea sa Džudit Kemla, „Svetlo između okeana” Dereka Kijanfransa sa Majklom Fasbenderom i Alisijom Vikander, „El Ciudadano Ilustre” Marijana Kona i Gastona Duprata sa Oskarom Martinezom, šestočasovni „Žena koja je otišla” Filipinca Lava Dijaza, „Franc” Fransoa Ozona, „Nocturnal animals” Toma Forda sa Džejkom Gilenhalom i Ejmi Adams, „Brimston” Martina Kohovena sa Dakotom Fening i Gajom Pirsom u glavnim ulogama...

Legendarni Terens Malik na Lido će doneti dugometražni dokumentarni film „Putovanje vremena: Životni put” u kojem je narator Kejt Blančet, dok su autori još jednog dokumentarca u trci za „Zlatnog lava”, filma „Spira mirabilis” Masimo D'anofrio i Martine Parenti. Među 20 takmičarskih filmova je i jedan 3D film – „Lepi dani u Aranjuezu”. Režirao ga je nemački reditelj Vim Venders i to prema pozorišnom komadu austrijskog pisca Petera Handkea po čijem je delu snimio i nenadmašni film „Nebo nad Berlinom”.

Konferencija „Fokus na Balkan”

(Foto Rojters)

Italijansko Ministarstvo kulture, turizma i zaostavštine organizovaće 5. septembra konferenciju „Fokus na Balkan”, kao jednu od svojih aktivnosti tokom 73. Venecijanskog festivala. Na konferenciju su pozvani direktori filmskih i audiovizuelnih centara iz balkanskih zemalja, koji će predstaviti rad svojih institucija, govoriti o koproducentskim mogućnostima svojih zemalja i mogućnostima unapređivanja saradnje sa Italijom.

 Filmski centar Srbije na ovom skupu predstavljaće njegov direktor Boban Jevtić. Za „Politiku” Jevtić kaže da smatra da bi bilateralna saradnja između Srbije i Italije mogla da bude ostvarena na tri nivoa. „Jedan je na nivou država gde bi najveći značaj imalo osavremenjivanje protokola o saradnji između Italije i SFRJ, koji zemlje naslednice automatski primenjuju. Drugi je na nivou institucija gde bi trebalo razvijati saradnju u oblasti obrazovanja na relaciji Ćentro sperimentale del ćinema i Fakulteta dramskih umetnosti i drugih obrazovnih institucija, ali i saradnju između filmskih arhiva Srbije i Italije. Treći nivo saradnje na koji treba obratiti posebnu pažnju jeste saradnja između profesionalaca, producenata i reditelja iz naših država, imajući na umu da deklarisana saradnja bez angažovanja i interesa pojedinaca ostaje samo zarobljena na papiru”, kaže Jevtić.