SAD: U Srbiji se poštuju ljudska prava, ali…

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 14. marta – Vlasti u Srbiji poštuju, uopšte uzev, ljudska prava, ali opstaju i mnogobrojni problemi – ocenjuje se u izveštaju Stejt departmenta o prošlogodišnjem globalnom stanju građanskih sloboda, njihovog unapređivanja i potiskivanja. To je redovan godišnjak, sačinjen na zahtev parlamenta da bi se imao u vidu prilikom odlučivanja o finansijskoj pomoći inostranstvu.

U odeljku označenom „Srbija (uključujući Kosovo)“, situacija se prikazuje u dva posebna dela. Spis je obiman, sa 178.456 slovnih znakova, od kojih je manje od polovine – 80.786 posvećeno zbivanjima izvan pokrajine.

U uvodu o Srbiji se kao prvi među problemima navode „korupcija u policiji i pravosuđu, neefikasnost i sporost suđenja, to što nisu uhapšeni preostali haški optuženici, pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić, uznemiravanje novinara, aktivista za ljudska prava i drugih kritičara vlasti“… Čini se da je u nizu zamerki –upućenih gotovo svim oblastima javnog delovanja – najoštrija ona koja naglašava da „vlasti ne primenjuju efektivno zakon o krivičnom kažnjavanju funkcionera za korupciju… i da je u javnosti rasprostranjeno mišljenje da korupcija postoji na svim nivoima“.

Stavke su, počesto, registri koji ne pružaju dovoljno objašnjenja. Kaže se, tako, da je prema evidenciji UNHCR-a, u Srbiji „oko 206.500 interno raseljenih lica… koja su napustila Kosovo, a što je rezultat konflikta 1998–1999”. Ne pominje se da je velika većina njih iz pokrajine otišla pod pritiskom albanske većine, po dolasku međunarodnih snaga sa trupama NATO-a na čelu.

Raznovrsne primedbe Beogradu propraćene su, povremeno, ocenama koje ih osporavaju. Konstatuje se tako da „za razliku od prethodnih godina, 2007. nije bilo izveštaja da je u Srbiji policija hapsila i saslušavala aktiviste za ljudska prava, niti selektivno primenjivala zakon u političke svrhe, niti da su zvaničnici podrivali politički osetljive tužbe, niti da su vršili pritisak na tužioce i sudije“.

Opsežno razmatranje o medijima sadrži i ocenu da pored zakonske garancije slobode štampe „postoje raporti da vlast preduzima mere protiv onih koji je kritikuju“. Dodaje se da je „povećana zabrinutost zbog opadanja profesionalnih standarda“ i da „mnogim reporterima nedostaje profesionalnost u navođenju izvora i dosezanju tačnosti“…

Prikaz „stanja ljudskih prava na Kosovu“ je dat, čini se, prilično relativizovano tako da uvodna rečenica glasi: „Unmik i privremene institucije upravljanja su (2007. godine) generalno poštovali ljudska prava, ali ima problema u pojedinim oblastima, naročito u odnosu prema manjinskom stanovništvu“. Nema napomene da su ti problemi mnogobrojni, kako je rečeno u odeljku o Srbiji izvan pokrajine.

Potvrđuje se, pak, i kao prvi problem na Kosovu ističe – „politički i etnički motivisano nasilje“. Ukazano je, takođe, da „opstaje službena i društvena diskriminacija“ protiv Srba i nekih drugih nealbanaca „u pogledu zapošljavanja, socijalne pomoći, korišćenja jezika, slobode kretanja, prava na povratak (izgnanih), kao i ostalih osnovnih prava, iako je izveštaja o takvoj diskriminaciji manje nego 2004. godine“. Saopštava se i da je bilo „napada na sveštenstvo i druge pripadnike Srpske pravoslavne crkve, kao i mnogobrojnih vandalizama prema njenoj imovini“.

Ujedno se konstatuje i da je u javnosti uočena „korupcija i u privremenim organima uprave i u Unmiku“. Napomenuto je i da u pokrajini „nisu rešeni mnogi slučajevi počinjenih ratnih zločina u konfliktu 1999”…

Autori izveštaja Stejt departmenta kažu da je on sačinjen „na osnovu informacija koje su poslale vlasti, multilateralne institucije, nacionalne i internacionalne nevladine organizacije, akademici, pravnici, verske grupe i mediji“ uz naknadni ovdašnji „proces provere“. Niz zemalja je, međutim, odbacio upućene im primedbe.

Iz Rusije i Kine je uzvraćeno da Vašington nije podoban da ocenjuje druge, jer se u njegovom poretku „grubo krše ljudska prava, koje on ne priznaje“. I međunarodne humanitarne organizacije osudile su ovdašnje postupke kao što su – nepoštovanje ženevskih konvencija o ratnim zarobljenicima i odobravanje torture nad utamničenima, zločini počinjeni na ratištima Iraka i Avganistana, tajni zatvori CIA u inostranstvu, pa i sužavanje ovdašnjih građanskih sloboda „u okviru potreba globalnog rata protiv terorizma“.

Stejt department je, istovremeno, opet objavio svoju listu „najsistematičnijih kršitelja ljudskih prava“. Po njemu, to su sada vlasti u Severnoj Koreji, Mjanmaru (Burmi), Iranu, Siriji, Zimbabveu, Kubi, Belorusiji, Uzbekistanu, Eritreji i Sudanu.