Tramp Meksikancima: Divni ste, ali ću vas ipak proterati

Samo nekoliko sati nakon što je u Meksiku pred predsednikom Enrikeom Penjom Nijetom pohvalio Amerikance meksičkog porekla kao „neverovatne, vredne ljude”, Donald Tramp je pred podržavaocima u Arizoni ponovio da Latinosi koji su ilegalno ušli u SAD neće moći da ostanu u zemlji i da će Ameriku od njih zaštititi zidom koji će platiti Meksiko, „mada on još to ne zna”.

Poziv koji je meksički predsednik uputio republikanskom kandidatu za Belu kuću iznenadio je sve one koji se sećaju da je Tramp za meksičke migrante govorio da su „silovatelji” i „kriminalci”, na šta mu je Penja uzvratio, poredeći ga sa Musolinijem i Hitlerom.

Ipak, njih dvojica su se juče sastali, održavši konferenciju za novinare koja je prošla bez incidenata pošto je konzervativac hvalio Amerikance meksičkog porekla kao „divne ljude posvećene porodici i veri”, dok je njegov domaćin naglasio da će Meksiko sarađivati sa sledećim šefom Bele kuće, ko god to bio.

Složili su se i da treba bolje obezbediti granicu kroz koju prolaze droga i ilegalni imigranti, pri čemu je Penja podsetio gosta da narkotici možda idu sa juga na sever, ali da novac i oružje meksičkim kartelima stiže iz suprotnog smera.

Nije bilo većeg neslaganja ni oko sporazuma o slobodnoj trgovini, za koji Tramp inače ističe da ga treba pocepati jer poslove seli u Meksiko, ali se juče zadržao samo na tome da ovaj ugovor treba popraviti, što Penja nije osporavao.

Kao da je već predsednik, prenosi meksički dnevnik „Universal”, konzervativni aspirant na Belu kuću je poručio da će dve zemlje sarađivati na obezbeđivanju granice. 

Na pitanje izveštača ko će finansirati njegov projekat na razmeđi dve zemlje, Tramp je odgovorio da o tome nisu razgovarali.

Za američke medije udarna vest je da Tramp nije napravio međunarodni skandal, a upravo je takav utisak – da ume da se ponaša kao državnik – i bio jedan od ciljeva njegove posete Meksiku.

Ipak, zaboravio je na diplomatsku uglađenost i vratio se prepoznatljivom stilu samo nekoliko sati posle toga kada je na mitingu u Feniksu poručio: „Meksiko će platiti zid. Oni to još ne znaju, ali oni će platiti zid.”

Obećao je da će u prvim satima vladavine proterati sve ilegalne imigrante koji su počinili krivična dela, dok će ostale takođe poslati kućama, ali i dati im priliku da odande apliciraju za useljeničku vizu u SAD.

Ranije je, međutim, obećavao da će proterati svih 11 miliona njih, ne pominjući da će im dati šansu da legalizuju boravak u Americi. Za buduće ilegalne prelaske, za koje i dalje tvrdi da donose drogu, kriminal i silovanja, tu je – zid.

I Penja je odmah posle njihovog susreta zaoštrio retoriku, kazavši za jednu televiziju da je Trampu stavio do znanja da mu ne pada na pamet da plaća bilo kakav bedem i da neće sedeti skrštenih ruku dok Tramp izlaže politiku koja je opasna po Meksikance.

Šta je njemu uopšte trebalo da zove Trampa? Kad je gost već uveliko bio otišao, Penja je u autorskom tekstu za domaće medije objasnio da je želeo da poruči Trampu da su Meksikanci veoma povređeni načinom na koji o njima govori i da njegovi komentari otežavaju saradnju dva suseda.

Javnost nije zadovoljna, pa novinari, analitičari i društvene mreže bruje o tome kako je šef države potvrdio stereotip o pokornom Meksikancu koga maltretira nadmeni gringo i da je napravio „istorijsku grešku” poput Nevila Čemberlena, s tim što se meksički Čemberlen sastao sa američkim „Hitlerom pre nego što je ovaj uopšte izabran”.

Magazin „Neksos” piše da je ovo najveće poniženje koje je jedan meksički predsednik doživeo na svojoj teritoriji u poslednjih 50 godina: „Ne samo da mu je pošlo za rukom da učini da Donald Tramp izgleda kao predsednik, što je užasno teško uraditi, već je oprostio Trampu iako ovaj nije ni ponudio izvinjenje.”

Drugi ipak smatraju da Penja nije imao izbora jer Meksiko mora da sarađuje s Amerikom čak i ako na njeno čelo dođe Tramp.

Treći u svemu vide njegov politički manevar – sada svi pričaju o gostu iz Amerike umesto o tome da je kriminal u porastu, da je Penjin diplomski rad osporen kao plagijat i da su predsednik i prva dama uvučeni u korupcionaški skandal, zbog čega šef države uživa samo 23 odsto podrške, što je najgori rejting jednog meksičkog predsednika.   

Rival Hilari Klinton je, kako piše „Njujork tajms”, bio pod velikim pritiskom da ode u Meksiko jer su njegovi saradnici smatrali da u suprotnom neće imati šanse kod umerenijih birača. Mislili su da niko više neće moći da mu spočitava ksenofobiju ako bude civilizovano razgovarao sa jednim šefom države.

Ipak, Tramp je već u Arizoni „promenio ploču” i ponovo govorio o tome da su interesi američkih radnika važniji od potreba ilegalnih imigranata i da će svi stranci koji budu ubuduće pokušavali da se usele morati da polažu ideološki test da bi se videlo da li dele američke vrednosti.

Nije odoleo ni da ne potkači Hilari Klinton tvrdeći za nju da „želi da otvori granice i pusti sve da unište našu zemlju” i da bi možda trebalo da baš „deportuje nju”.

Moguće je da je Tramp stvarno spremao jedan nastup za Meksiko, a drugi za Feniks, želeći da privuče glasače sa različitim stavovima, ali ako mu je to bila strategija, zanimljivo je da mu nije palo na pamet da će i jedna i druga grupa birača videti oba snimka.