Imamo dobre filmove, manjkaju bioskopi

Leskovac – Filmski reditelji iz svih bivših jugoslovenskih republika, osim iz Crne Gore, svoju konferenciju u okviru devetog festivala filmske režije „Lajf” u Leskovcu posvetili su temi „Kinematografija ili audiovizuelna umetnost”, nastojeći da odgonetnu zašto je „evropska birokratija pristala da se film kvalifikuje kao audiovizuelna umetnost” i da li time kinematografija gubi.

Prethodno su na konferenciji za novinare još jednom promovisali ideju o formiranju zajedničkog fonda iz kojeg bi se finansirali marketing i distribucija filmova na prostoru bivše Jugoslavije.

Darko Bajić je rekao da imamo kvalitetne filmove, ali da manjkaju bioskopi.

Uz dobru marketinšku promociju, film bi svakako privukao više gledalaca. Bajić smatra da je bioskop jedina mogućnost alternativnog mišljenja, on je alternativa života.

Primetio je da gubimo bitku zbog nedostatka novca za promociju filma u zemljama regiona, kao i u borbi sa sinepleksima koji favorizuju američki film, na štetu domaćeg.

I hrvatski reditelj Ognjen Sviličić smatra da su američki filmovi lošiji od naših, ali da nama nedostaje novac za promociju. Zbog toga podržava ideju o osnivanju zajedničkog fonda koji bi olakšao put filmovima do bioskopa u regionu.

Nije tačno da ljudi nisu zainteresovani za film. U Hrvatskoj se, ističe Sviličić, snimi puno filmova i nisu svi remek dela, ali ima i dobrih koji u susednim zemljama prolaze nezapaženo.

Rediteljka iz Bosne i Hercegovine Ines Tanović je rekla da je distribucija domaćih filmova u toj republici na niskom nivou i da ona autorske filmove može da vidi samo na festivalima, jer i sinepleksi u BiH prednost daju blokbasterima.

I ona ocenjuje da ljudi vole da gledaju film na televiziji, ali je problem da se dovedu u bioskop. Dodala je da je situacija u BiH lošija i da se ona filmom bavi iz hobija, jer od toga ne može da se živi.

Osnivanje zajedničkog fonda podržava i naš reditelj Srdan Golubović koji je naveo primer zemalja Skandinavije koje imaju fond za promociju svojih filmova. On je podsetio da ova inicijativa nije nova, ali da još nije realizovana.

Kod nas, rekao je, ne postoji bioskopska mreža koja bi podržala domaći film. Ovo povezivanje je prirodno i zato mu se vraćamo svake godine. Na sreću, povezanost postoji i bez fonda, ali bi sa fondom bila još bolja, smatra Golubović.

Makedonski reditelj Antonio Mitrikeski rekao je da je situacija u toj republici slična.

– Makedonija se otvorila zadnjih godina, daju se sve veća sredstva i snima se sve više, ima i debitanata. Ja pratim srpski i hrvatski film, ali ljudi u Makedoniji ne mogu da prate kinematografije ovih zemalja i zbog toga je važan fond koji se ovde zagovara – rekao je Mitrikeski.

U radu konferencije učestvovali su i srpski reditelj Miroslav Lekić, reditelji iz Slovenije Aleš Pavlin i Andrej Štirtof, kao i nekoliko studenata režije.