Имамо добре филмове, мањкају биоскопи

Лесковац – Филмски редитељи из свих бивших југословенских република, осим из Црне Горе, своју конференцију у оквиру деветог фестивала филмске режије „Лајф” у Лесковцу посветили су теми „Кинематографија или аудиовизуелна уметност”, настојећи да одгонетну зашто је „европска бирократија пристала да се филм квалификује као аудиовизуелна уметност” и да ли тиме кинематографија губи.

Претходно су на конференцији за новинаре још једном промовисали идеју о формирању заједничког фонда из којег би се финансирали маркетинг и дистрибуција филмова на простору бивше Југославије.

Дарко Бајић је рекао да имамо квалитетне филмове, али да мањкају биоскопи.

Уз добру маркетиншку промоцију, филм би свакако привукао више гледалаца. Бајић сматра да је биоскоп једина могућност алтернативног мишљења, он је алтернатива живота.

Приметио је да губимо битку због недостатка новца за промоцију филма у земљама региона, као и у борби са синеплексима који фаворизују амерички филм, на штету домаћег.

И хрватски редитељ Огњен Свиличић сматра да су амерички филмови лошији од наших, али да нама недостаје новац за промоцију. Због тога подржава идеју о оснивању заједничког фонда који би олакшао пут филмовима до биоскопа у региону.

Није тачно да људи нису заинтересовани за филм. У Хрватској се, истиче Свиличић, сними пуно филмова и нису сви ремек дела, али има и добрих који у суседним земљама пролазе незапажено.

Редитељка из Босне и Херцеговине Инес Тановић је рекла да је дистрибуција домаћих филмова у тој републици на ниском нивоу и да она ауторске филмове може да види само на фестивалима, јер и синеплекси у БиХ предност дају блокбастерима.

И она оцењује да људи воле да гледају филм на телевизији, али је проблем да се доведу у биоскоп. Додала је да је ситуација у БиХ лошија и да се она филмом бави из хобија, јер од тога не може да се живи.

Оснивање заједничког фонда подржава и наш редитељ Срдан Голубовић који је навео пример земаља Скандинавије које имају фонд за промоцију својих филмова. Он је подсетио да ова иницијатива није нова, али да још није реализована.

Код нас, рекао је, не постоји биоскопска мрежа која би подржала домаћи филм. Ово повезивање је природно и зато му се враћамо сваке године. На срећу, повезаност постоји и без фонда, али би са фондом била још боља, сматра Голубовић.

Македонски редитељ Антонио Митрикески рекао је да је ситуација у тој републици слична.

– Македонија се отворила задњих година, дају се све већа средства и снима се све више, има и дебитаната. Ја пратим српски и хрватски филм, али људи у Македонији не могу да прате кинематографије ових земаља и због тога је важан фонд који се овде заговара – рекао је Митрикески.

У раду конференције учествовали су и српски редитељ Мирослав Лекић, редитељи из Словеније Алеш Павлин и Андреј Штиртоф, као и неколико студената режије.