​UN o izbeglicama 2018. godine

Prvi samit UN o najvećoj globalnoj izbegličkoj krizi od Drugog svetskog rata završen je u ponedeljak dogovorom svetskih lidera da konkretne pregovore s tim u vezi započnu 2018. godine. Odlazeći generalni sekretar UN Ban Ki Mun je odluku izaslanika 193 države sveta da jednoglasno usvoje pravno neobavezujuću Deklaraciju o velikom kretanju izbeglica i migranata nazvao „velikim pomakom u kolektivnim naporima za hvatanje ukoštac sa izazovima kretanja ljudi”. Njujorška deklaracija o izbeglicama inače ne precizira nikakve obaveze država potpisnika. Po saopštenju sa Ist rivera, deklaracija utire put dvogodišnjim pregovorima o obezbeđivanju smernica za ponašanje prema izbeglicama u „osetljivim situacijama” i traženju pravednije podele tereta u znaku podrške izbeglicama u svetu.

Da li je onda čudno što je Amnesti internešenel prvi dokument UN o izbegličkoj krizi smesta u ponedeljak nazvao „bednim promašajem”.

Naime, lideri sveta teško da ne znaju zvanične podatke Agencije za izbeglice UN i Unicefa.

Nakon Drugog svetskog rata, planetom je kružilo 40,7 miliona raseljenih ljudi, a danas ih je preko 65 miliona. Najveći broj izbeglica poreklom je iz samo tri države sveta – Sirije, Avganistana i Somalije. Zašto svet ne zna da reši ove i druge dugogodišnje sukobe?

Po najnovijim procenama, petogodišnji rat u Siriji, kome se još ne vidi kraj, prisilio je više od sedam miliona ljudi na izbeglištvo. UN tvrde da još 4,5 miliona Sirijaca živi u domovini „u teško pristupačnim zonama”, dok je od toga najmanje milion ljudi, žena i dece odsečeno od sveta. Ako se sirijski sukob nastavi, šta je sudbina tog „blokiranog stanovništva” i miliona drugih zlosrećnih ljudi u Južnom Sudanu, Avganistanu, Jemenu, Somaliji, u zonama narko-obračuna u Latinskoj Americi ili žarištima siromaštva u Aziji?

Dimitris Avramopulos, evropski komesar za migracije, upozorava da su „migracije i bezbednost” globalne teme, pri čemu je za EU najveći prioritet „zaštita njenih granica i jačanje obaveštajne saradnje država članica”. Njujorška deklaracija nigde ne spominje jačanje zidova prema valovima izbeglica.

Predstavnici Agencije za izbeglice UN u ponedeljak su ocenili da je veliki uspeh, ako ne i čudo, to što su 193 zemlje „u trenutku sve veće razjedinjenosti i pritisaka” postigle kakav takav dogovor o izbegličkoj krizi. Ushićenje njujorškom deklaracijom na Ist riveru manjkavo je za jednu odgonetku.

Naime, koliko će tek miliona izbeglica kružiti svetom početkom 2018, kada lideri sveta počnu najavljene pregovore o njihovom boljem životu, školovanju i zapošljavanju „negde drugde”, po mogućstvu, izgleda, što dalje od bogatijih i sebičnijih?

Njujorška deklaracija najnoviji je simptom urušavanja tekućeg međunarodnog poretka bez vizije zajedničke i humanije budućnosti sveta.