Riznica srpske kulture na internetu

Najveća biblioteka srpske kulture na internetu, „Projekat Rastko”, proslavila je nedavno 10 godina od prvog pojavljivanja na svetskoj mreži. Ideju o stvaranju riznice srpskog kulturnog blaga na internetu, osmislili su 1997. godine profesor Dejan Ajdačić i Zoran Stefanović, dramaturg, kada su umreženi kompjuteri još bili novotarija u našim krajevima.

Prema rečima Dejana Ajdačića, profesora srpske književnosti na univerzitetu u Kijevu, on je sa svojim kolegom na vreme shvatio važnost prisustva srpske kulture na internetu.

– Okupio sam grupu ljudi koji su bili zainteresovani i na samom početku smo osmislili strukturu sajta. Namera nam je bila da na jednom mestu okupimo našu kulturu u mnogim oblastima a, pre svega, u istoriji, kulturi i umetnosti – kaže Ajdačić.

Biblioteka je polako i uspešno rasla, a jedna od prvih objavljenih „onlajn” knjiga bila je „Kratka istorija srpske književnosti” Jovana Deretića. Uz nju je stigla istorija srpskog folklora, a zatim je riznica počela da se ubrzano popunjava.

– Činjenica je, mi smo prvi formirali takav koncept i vremenom smo stekli poštovanje i u zemlji i u inostranstvu. U daljem razvoju pokrenuli smo regionalna sedišta – veli Ajdačić.

Time je, kaže naš sagovornik, „Projekat Rastko” dobio još jedan cilj: povezivanje srpske kulture sa drugim kulturama. Počelo je od suseda, pa su osnovani „projekti Rastko” na Cetinju, a veze su proširene i na Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju i Albaniju.

– Pre mesec dana pokrenut je i „Projekat Rastko” – Italija, a u planu nam je i nemački odeljak sajta i saradnja sa Danskom – najavljuje Ajdačić.

(/slika2)Osim toga, Ajdačićeva želja je da se ubuduće stvaraju kolekcije koje će biti tematske i, kaže Ajdačić, od velike pomoći učenicima i u Srbiji i u inostranstvu. On bez lažne skromnosti ističe da je stručnjacima koji se bave srbistikom „Projekat Rastko” nezaobilazan u prikupljanju materijala.

– Jasno nam je da internet sajt kao forma ne može, i ne treba da bude uskostručan. Deo smo posvetili pozorištu, fotografiji i stripu u Srbiji. Čitaocima je dostupno kapitalno delo Petra Volka „Istorija srpskog pozorišta” – kaže Ajdačić.

Zainteresovani čitaoci mogu da nađu srpske narodne pripovetke i pesme, kompletna dela Petra Kočića, izabrana dela Branislava Nušića i, veoma čitanu, „Istoriju srpskog naroda” Vladimira Ćorovića. Tu su i dela Dragoslava Srejovića i izuzetno posećen podsajt Vladete Jerotića, što predstavlja samo delić biblioteke.

Tvorci projekta trude se da tekstovi koji nastaju u saradnji sa drugim nacijama budu dvojezični. Niko od njih, kaže Ajdačić, ne zarađuje od rada na sajtu, a trenutno ga stvara šestoro ljudi, uz nesebičnu pomoć povremenih saradnika koji, i pored mnogih dnevnih obaveza, uspevaju da održe kvalitet srpske internet-biblioteke.

– Jasno, odavno je prošlo vreme kada smo morali da vučemo ljude za rukav objašnjavajući im šta je internet i koliko je on važan i za autore. Pored razvoja međunacionalnih kulturnih veza, želeli bismo da na sajt postavimo sabrana dela Ive Andrića i Miloša Crnjanskog – kaže Ajdačić.

On najavljuje i da će uskoro uvesti bolju pretragu sajta po autorima i očekuje bolju saradnju sa Zadužbinom Ive Andrića, sa kojima planira da ugovori prenos knjiga srpskog nobelovca u elektronsku formu.

Dejan Ajdačić rođen je 1959. godine u Beogradu. Bavi se filologijom, etnolingvistikom, teorijom književnosti i prevođenjem. Objavio je stotinak dela o folkloru balkanskih Slovena, srpskoj i slovenskim književnostima na srpskom, engleskom, italijanskom, bugarskom, poljskom, ukrajinskom i ruskom jeziku.