Ризница српске културе на интернету

Највећа библиотека српске културе на интернету, „Пројекат Растко”, прославила је недавно 10 година од првог појављивања на светској мрежи. Идеју о стварању ризнице српског културног блага на интернету, осмислили су 1997. године професор Дејан Ајдачић и Зоран Стефановић, драматург, када су умрежени компјутери још били новотарија у нашим крајевима.

Према речима Дејана Ајдачића, професора српске књижевности на универзитету у Кијеву, он је са својим колегом на време схватио важност присуства српске културе на интернету.

– Окупио сам групу људи који су били заинтересовани и на самом почетку смо осмислили структуру сајта. Намера нам је била да на једном месту окупимо нашу културу у многим областима а, пре свега, у историји, култури и уметности – каже Ајдачић.

Библиотека је полако и успешно расла, а једна од првих објављених „онлајн” књига била је „Кратка историја српске књижевности” Јована Деретића. Уз њу је стигла историја српског фолклора, а затим је ризница почела да се убрзано попуњава.

– Чињеница је, ми смо први формирали такав концепт и временом смо стекли поштовање и у земљи и у иностранству. У даљем развоју покренули смо регионална седишта – вели Ајдачић.

Тиме је, каже наш саговорник, „Пројекат Растко” добио још један циљ: повезивање српске културе са другим културама. Почело је од суседа, па су основани „пројекти Растко” на Цетињу, а везе су проширене и на Мађарску, Бугарску, Румунију, Македонију и Албанију.

– Пре месец дана покренут је и „Пројекат Растко” – Италија, а у плану нам је и немачки одељак сајта и сарадња са Данском – најављује Ајдачић.

(/slika2)Осим тога, Ајдачићева жеља је да се убудуће стварају колекције које ће бити тематске и, каже Ајдачић, од велике помоћи ученицима и у Србији и у иностранству. Он без лажне скромности истиче да је стручњацима који се баве србистиком „Пројекат Растко” незаобилазан у прикупљању материјала.

– Јасно нам је да интернет сајт као форма не може, и не треба да буде ускостручан. Део смо посветили позоришту, фотографији и стрипу у Србији. Читаоцима је доступно капитално дело Петра Волка „Историја српског позоришта” – каже Ајдачић.

Заинтересовани читаоци могу да нађу српске народне приповетке и песме, комплетна дела Петра Кочића, изабрана дела Бранислава Нушића и, веома читану, „Историју српског народа” Владимира Ћоровића. Ту су и дела Драгослава Срејовића и изузетно посећен подсајт Владете Јеротића, што представља само делић библиотеке.

Творци пројекта труде се да текстови који настају у сарадњи са другим нацијама буду двојезични. Нико од њих, каже Ајдачић, не зарађује од рада на сајту, а тренутно га ствара шесторо људи, уз несебичну помоћ повремених сарадника који, и поред многих дневних обавеза, успевају да одрже квалитет српске интернет-библиотеке.

– Јасно, одавно је прошло време када смо морали да вучемо људе за рукав објашњавајући им шта је интернет и колико је он важан и за ауторе. Поред развоја међунационалних културних веза, желели бисмо да на сајт поставимо сабрана дела Иве Андрића и Милоша Црњанског – каже Ајдачић.

Он најављује и да ће ускоро увести бољу претрагу сајта по ауторима и очекује бољу сарадњу са Задужбином Иве Андрића, са којима планира да уговори пренос књига српског нобеловца у електронску форму.

Дејан Ајдачић рођен је 1959. године у Београду. Бави се филологијом, етнолингвистиком, теоријом књижевности и превођењем. Објавио је стотинак дела о фолклору балканских Словена, српској и словенским књижевностима на српском, енглеском, италијанском, бугарском, пољском, украјинском и руском језику.