​Dosetke i interesi

Dok se Hrvatska razmetala diplomatskom silom, verujući da zato što je članica EU a Srbija u čekaonici može da postavlja uslove i blokira nam put ka Evropi, počela je da zaostaje na drugom planu. Bilo je samo pitanje vremena kada će se takva kontraproduktivna politika Hrvatske prema Srbiji odraziti i na ekonomiju. Vest da Srbija beleži suficit u trgovini s Hrvatskom – čak i da im prodajemo, zamislite, kupaće kostime – znači da Hrvatska više uvozi iz Srbije nego što u nju izvozi. Reč je o bitnom preokretu, koji se mnogima činio skoro nezamislivim, jer je dugi niz godina bilo obrnuto. Zato se valjda i pohvalio premijer Srbije Aleksandar Vučić.

To sustizanje i prestizanje desilo se kada je diplomatska kriza između dve zemlje bila na vrhuncu, jer, u prvih sedam meseci, prema podacima Privredne komore Srbije, robna razmena između dve države dostigla je pola milijarde evra, što je porast od skoro sedam odsto. Od toga je izvoz Srbije veći 14 procenata nego prošle godine, dok je s druge strane hrvatski izvoz u Srbiju porastao samo 0,2 odsto, što znači da je Srbija, ta „šaka jada”, „šarala malo” i, gle, ostvarila suficit od 11,8 miliona evra. Dakle, baš u vreme dok su se političari pozivali na zaštitu nacionalnih interesa u međusobnim odnosima, upravo jačanje privrede, u ovom slučaju naše, jedno je od glavnih, ako ne i glavno, područje ostvarenja najvažnijih nacionalnih interesa.

Ništa i nikom nije neobično na ovom području da partikularni interesi, nacionalizam, zataškavanje stvarnosti i skrivanje činjenica onemogućava i zamagljuje racionalno odlučivanje. Pre sedam-osam godina Slovenija je ignorisala pozive da da prednost evropskim interesima i nastavku procesa ujedinjenja Evrope, što je onda značilo i stabilizaciju turbulentnog Balkana, dajući prednost svojim „nacionalnim interesima”. Nije uspela da zaustavi Hrvatsku, uložila je energiju i kapacitete u bitku koja je bila unapred izgubljena, jer Slovenija je, baš kao i nedavno Hrvatska prilikom jalovog pokušaja blokade Srbije, ostala usamljena u evropskim okvirima. Sada je bilo samo pitanje vremena kada će Zagreb da popusti. Ovde nije samo reč o odnosu iz one opaske Zorana Milanovića o orlu i muvi. Njegov izborni slogan „siguran smer” odveo ga je posle svega na sigurno mesto. Dok su zaustavljani kamioni na granici, držale se lekcije iz međunarodnog prava i odigravali slični politički hepeninzi, privrednici i trgovci su radili svoj posao.

Naš jedini interes u saradnji sa susedima je da odnos mora da bude što normalniji i relaksiraniji sa što više međusobne trgovine i investicija, što više kulturne, turističke i svake druge razmene. Lečenje kompleksa u vaterpolu i košarci i dosetke tipa ko će koga više da uvredi nisu nacionalni interes. To je ekonomija i na tom polju su važne i presudne pobede. Sve ostalo je obmana.