Grožđe poželjno u jelovniku starijih osoba
Kombinacija jedinstvene teksture i slatkog ukusa učinila je grožđe popularnim, naročito za brzu užinu između glavnih obroka, ili sastavnim delom voćnih salata. Bilo da je belo, roze ili crno, grožđe u ovim danima pruža osveženje. Popularno voće može da se jede sveže ili od njega mogu da se prave džem, sok, žele, sirće, vino i sušene grožđice. Statistike kažu da 71 odsto svetske proizvodnje grožđa završi kao vino. Vinske sorte, dakle, nose prevagu nad stonim sortama grožđa.
Prilikom čuvanja treba znati da grožđe na sobnoj temperaturi brzo propada pa je bolje da se drži u frižideru, neoprano, kako bi moglo da opstane do pet dana. Ako ne može da se pojede ceo grozd, najbolje je da se makazama odreže peteljka s dovoljnom količinom.
Energetska vrednost belog stonog grožđa je 69 kalorija u 100 grama, a od tog je najveći deo iz prostih šećera. Grožđe je bogato vitaminima Be1, Be2, Be3, Be5, Be6, Be9, Ce, Ka i mineralima: manganom, kalcijumom, gvožđem, fosforom, kalijumom, natrijumom i cinkom.
Šećer koji se nalazi u grožđu je prosti šećer koji se lako razgrađuje i koristi u organizmu. Grožđe prema glikemijskom indeksu ima vrednost 43-53, dakle, to je niskoglikemijska hrana. Semenke grožđa imaju nutritivnu vrednost, naime od njih se posebnim postupkom cedi ulje koje sadrži fitohemikalije, tanine, polifenole i polinezasićene masne kiseline, koje imaju dobra svojstva po zdravlje.
Konzumiranje grožđa utiče na smanjenje rizika od arterioskleroze, smanjuje nivo holesterola, ima protivupalno dejstvo, reguliše krvni pritisak i povećava mentalne i fizičke sposobnosti, naročito kod starijih osoba. Takođe, dobro je i za čišćenje stomaka, a podstiče i rad bubrega i jetre.
Postojbina mu je centralna Azija i još stari Egipćani, ali i Grci i Rimljani, uzgajali su vinovu lozu, jeli grožđe i pravili vino od njega. Stone i vinske sorte se razlikuju po nekoliko osnovnih karakteristika. Stone sorte se jedu u svežem stanju i imaju tanku opnu, veće grozdove i sitnije semenke. Pri branju procenat šećera im je oko 15 odsto. Vinske sorte imaju deblju opnu, sitnije grozdove i krupnije semenke jer aroma vina nastaje upravo u opni. Takođe, pri branju vinskih sorti, procenat šećera je znatno viši, oko 24 odsto. Fermentacijom se šećer pretvara u alkohol i tako nastaje najstarije alkoholno piće poznato čoveku – vino.
Paradoksalno zvuči činjenica da u Francuskoj, gde je prisutna ishrana masnom hranom životinjskog porekla, nije povišen nivo bolesti srca i krvnih sudova. Smatra se da je uzrok tome redovno konzumiranje vina.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
