Kragujevački „galomani”

Htedoh da pišem o Vučiću, ali u redakciji kažu – nemoj, Kartaloviću, ti ćeš mnogo da ga hvališ, a mi imamo kritičku distancu spram premijera. Piši nešto iz Kragujevca i o Kragujevcu. Šta, kad sam o rodnom gradu već sve napisao, više ga kudeći, nego hvaleći.

Bolje, dakle, da pišem o Vučiću, njega čovek može i treba da hvali, kad se pogleda šta je sve učinio za narod. Naš premijer je, uostalom, racionalan političar – mi Srbi bismo voleli da pobedi Tramp, ali Vučić je otišao u Ameriku da govori na konferenciji Fondacije Klinton.

„Ko može da mi garantuje da će da pobedi Tramp“, sasekao je naš premijer, u startu, sve pokušaja kritičkih komentara nekih novinara.

A šta rade kragujevački političari? Sve suprotno od premijera. Uopšte nisu racionalni. Nemaju para, a hteli bi da naprave velike stvari, da sazidaju velike građevine, realizuju velike projekte i tako se upišu u istoriju grada kao pamćenja vredni gospodari.

Bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović je sebi već podigao „spomenik“ – veliki krst na ulazu u grad, visine 17, raspona 11 metara. Hteo je bivši komunista da pokaže kako je spoznao Boga i doživeo preumljenje.

I to u trenutku kada je grad već bio zadužen sa 100 do 120 miliona evra po raznoraznim osnovama, kada je „Niskogradnja“, nekada ugledna firma, načisto propala, kada su kontejneri i ulice bili zatrpani smećem, kada je Narodnom muzeju isečena struja zbog neplaćenih računa.

Šta je hteo da uradi novi gradonačelnik, da ga sugrađani pamte po nekom velikom delu, spasonosnom „otkriću“ koje bi preporodilo Kragujevac i izvuklo ga iz duboke finansijske krize? Hteo je Radomir Nikolić da sagradi Diznilend.

Neko mu je od američkih ili britanskih zvaničnika koji su dolazili ovde rekao da Kragujevac mora da dobije nešto po čemu bi bio prepoznatljiv svuda u svetu. Nikolić je, srećom, odustao od Diznilenda, ali ulice i kontejneri su i dalje zatrpani smećem.

Kad su, svojevremeno, meštani jednog ovdašnjeg sela pritisnuli jednog bivšeg gradskog činovnika da im asfaltira svaki sokak pored kojeg je kamion prošao, dotični im je odbrusio: „Nemoj, bre, da ste galomani“.

Meštani ko meštani, ali zašto su kragujevački političari skloni megalomaniji? Jezero Bubanj u srcu grada moglo bi da se očisti i sredi bez mnogo para, a u očajnom je stanju. Trotoari, ivičnjaci, kandelabri – izlokani, polomljeni, iščupani, a ni njihova popravka ne košta mnogo.

Zašto se kragujevački političari ne ugledaju na premijera? Zašto nisu racionalni kao on? Kad je video sa koliko novca raspolaže, Vučić je odmah smanjio plate i penzije. I to je dovelo do sveopšteg boljitka.

Tako bi trebalo da postupaju i kragujevački političari, da pođu od malih stvari koje je lako uraditi, a ne da sanjaju „galomanske“ snove. Na taj način bi i nama, preostalim gradskim novinarima, izbili iz ruku argumente za kritiku.