Prvi svetski rat nikada nije završen

Posle prijema u utorak kod predsednika republike Tomislava Nikolića, francusku delegaciju starih ratnika, sa predsednikom Udruženja „Andre Mažino” admiralom Anrijem Lakajem na čelu, ugostio je Petar Pepi Petrović (79), nosilac dva francuska odlikovanja i Srbin koji je za pola veka života u Parizu učinio veoma mnogo za promociju otadžbine. Njegova šajkača, ploska sa rakijom i srpski barjak, stalni je prizor na svim državnim i vojnim manifestacijama širom Francuske.

Srpsku ljutu gosti iz Francuske degustirali su i na svečanom ručku, upriličenom u jednoj od najstarijih beogradskih kafana. Sa jedne strane stola – istoričar i doskorašnji upravnik Muzeja Prvog svetskog rata Žan-Pjer Verne, bivši saradnik predsednika Žaka Širaka, a danas stručni savetnik francuskog Komiteta za proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Preko puta njega – admiral Anri Lakaj, prvi čovek najstarijeg i najvećeg udruženja veterana Francuske, Nacionalne federacije „Andre Mažino”, koje danas broji više od četvrt miliona članova.

Admiral Lakaj je došao u Srbiju sa idejom da povede tridesetoro dece iz Valjeva u Solun, na groblje Zejtinlik, na ceremoniju polaganja venaca palim srpskim, francuskim, italijanskim, engleskim i ruskim vojnicima. Ovaj srpsko-francuski karavan slave i sećanja put severne Grčke kreće danas i vraća se u nedelju uveče. Valjevo je pre dve godine ugostilo admirala Lakaja i francusku delegaciju, a oni sada žele da deca iz ovog grada budu njihovi saputnici i tako potvrde vekovno prijateljstvo dva naroda.

– Veoma smo zavodoljni što smo bili u mogućnosti da predsedniku Nikoliću izložimo ciljeve našeg dolaska u Srbiju i planove za budućnost. Pozdravio je našu ideju da deca iz valjevske gimnazije posete Solun i vojno groblje pet nacija, o trošku Federacije „Andre Mažino” – ističe admiral Lakaj, čije udruženje ima tradiciju još od 1888. godine, kada je osnovano društvo starih ratnika koje se posle Prvog svetskog rata priključilo Federaciji „Andre Mažino”.

Ova federacija, inače, nosi ime po francuskom ministru vojnom koji je bio zadužen i za pitanja starih ratnika. Osim što je bio idejni tvorac čuvene fortifikacijske linije nazvane po njemu, Andre Mažino je 1921. upalio večni plamen ispod Trujumfalne kapije u Parizu, koji do danas nije nikada ugašen, čak ni za vreme nemačke okupacije.

Istoričar Žan-Pjer Verne stručnim savetima pomaže rad komiteta za proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Kako kaže, još uvek je rano govoriti o završnom konceptu proslave. Konačnu odluku doneće predsednik Francuske Republike, koji će biti izabran sledeće godine. Za Srbiju su najbitnije dve svečane ceremonije, u okviru ovog projekta, poznatog i pod nazivom „Misija 100 godina”.

Prva, 11. novembra 2018, povodom veka od Dana primirja, a druga povodom stogodišnjice potpisivanja Versajskog ugovora, na Vidovdan, 28. juna 2019. godine. Takođe, doskora se vagalo da li na proslavu treba zvati sve učesnice rata, ili samo zemlje pobednice, pa je odlučeno da svi budu pozvani. Međutim, novi predsednik Francuske odlučiće o pozivu za delegaciju Rusije, ali za Vernea i Lakaja nema dileme da i Rusi treba da budu prisutni. Uostalom, razloga za žurbu nema, jer su u ovom trenutku aktuelni planovi za narednu godinu, kada se obeležava vek od ulaska SAD u rat, 6. aprila 1917.

– Očekujemo srpsku delegaciju i pripadnike Vojske Srbije na našim manifestacijama. Srbi su mnogo propatili u Prvom svetskom ratu, bili su napadnuti sa tri strane. Morali su krajem 1915. da se povlače preko Albanije i užasno su nastradali od gladi i bolesti. Ali, već kroz nekoliko meseci, početkom 1916. srpska armija je opet došla na front da se bori. Zato smo mi danas ovde, jer je mnogo važno da mladi ljudi imaju svest o onome što je bilo pre sto godina i o tome koliko je veliko prijateljstvo vojske i naroda Francuske i Srbije. Demokratija je veoma krhka i zato moramo da budemo oprezni, jer Veliki rat još nije mrtav. Posle sto godina i dalje imamo nerešena pitanja u Palestini, Ukrajini, Libanu, na Balkanu – ističe Verne.

Francuski istoričar podseća na izuzetnu hrabrost srpskih vojnika, kojoj se divio i saveznički zapovednik Solunskog fronta, čuveni vojskovođa Franše d’Epere. Kada je francuski maršal izdao komandu za napad, kaže Verne, znao je da Srbima neće trebati pomoć da oslobode svoju otadžbinu. Tako je i bilo.

– Kada je nemački vojni komandant, general Erih Ludendorf, čuo da je probijen Solunski front, rekao je kajzeru da je rat izgubljen i da mora odmah biti prekinut. Ubrzo je potpisano primirje i sukobi su prestali. Ali, kako je rekao gospodin Verne, mi još uvek osećamo posledice Prvog svetskog rata. On se nikada nije završio, Drugi svetski rat samo je preslikan Prvi. I danas živimo u veoma opasnom svetu – naglašava general Lakaj.

Istoričar Verne još dodaje da Francuzi nikada nisu bili i neće biti neprijatelji Srba.

– Među nama nema takvih. Čak i za vreme NATO bombardovanja, kada smo morali da se priključimo akciji alijanse, francuski avioni su samo leteli nad Srbijom i probijali zvučni zid, ali meni nije poznat slučaj da su bacali bombe. Takođe, predsednik Žak Širak je tada stavio veto na bombardovanje Pančevačkog mosta – tvrdi Žan-Pjer Verne, koji je sa grupom francuskih prijatelja bio zajedno sa građanima na beogradskim mostovima za vreme bombardovanja.