Први светски рат никада није завршен

После пријема у уторак код председника републике Томислава Николића, француску делегацију старих ратника, са председником Удружења „Андре Мажино” адмиралом Анријем Лакајем на челу, угостио је Петар Пепи Петровић (79), носилац два француска одликовања и Србин који је за пола века живота у Паризу учинио веома много за промоцију отаџбине. Његова шајкача, плоска са ракијом и српски барјак, стални је призор на свим државним и војним манифестацијама широм Француске.

Српску љуту гости из Француске дегустирали су и на свечаном ручку, уприличеном у једној од најстаријих београдских кафана. Са једне стране стола – историчар и доскорашњи управник Музеја Првог светског рата Жан-Пјер Верне, бивши сарадник председника Жака Ширака, а данас стручни саветник француског Комитета за прославу стогодишњице завршетка Првог светског рата. Преко пута њега – адмирал Анри Лакај, први човек најстаријег и највећег удружења ветерана Француске, Националне федерације „Андре Мажино”, које данас броји више од четврт милиона чланова.

Адмирал Лакај је дошао у Србију са идејом да поведе тридесеторо деце из Ваљева у Солун, на гробље Зејтинлик, на церемонију полагања венаца палим српским, француским, италијанским, енглеским и руским војницима. Овај српско-француски караван славе и сећања пут северне Грчке креће данас и враћа се у недељу увече. Ваљево је пре две године угостило адмирала Лакаја и француску делегацију, а они сада желе да деца из овог града буду њихови сапутници и тако потврде вековно пријатељство два народа.

– Веома смо заводољни што смо били у могућности да председнику Николићу изложимо циљеве нашег доласка у Србију и планове за будућност. Поздравио је нашу идеју да деца из ваљевске гимназије посете Солун и војно гробље пет нација, о трошку Федерације „Андре Мажино” – истиче адмирал Лакај, чије удружење има традицију још од 1888. године, када је основано друштво старих ратника које се после Првог светског рата прикључило Федерацији „Андре Мажино”.

Ова федерација, иначе, носи име по француском министру војном који је био задужен и за питања старих ратника. Осим што је био идејни творац чувене фортификацијске линије назване по њему, Андре Мажино је 1921. упалио вечни пламен испод Трујумфалне капије у Паризу, који до данас није никада угашен, чак ни за време немачке окупације.

Историчар Жан-Пјер Верне стручним саветима помаже рад комитета за прославу стогодишњице завршетка Првог светског рата. Како каже, још увек је рано говорити о завршном концепту прославе. Коначну одлуку донеће председник Француске Републике, који ће бити изабран следеће године. За Србију су најбитније две свечане церемоније, у оквиру овог пројекта, познатог и под називом „Мисија 100 година”.

Прва, 11. новембра 2018, поводом века од Дана примирја, а друга поводом стогодишњице потписивања Версајског уговора, на Видовдан, 28. јуна 2019. године. Такође, доскора се вагало да ли на прославу треба звати све учеснице рата, или само земље победнице, па је одлучено да сви буду позвани. Међутим, нови председник Француске одлучиће о позиву за делегацију Русије, али за Вернеа и Лакаја нема дилеме да и Руси треба да буду присутни. Уосталом, разлога за журбу нема, јер су у овом тренутку актуелни планови за наредну годину, када се обележава век од уласка САД у рат, 6. априла 1917.

– Очекујемо српску делегацију и припаднике Војске Србије на нашим манифестацијама. Срби су много пропатили у Првом светском рату, били су нападнути са три стране. Морали су крајем 1915. да се повлаче преко Албаније и ужасно су настрадали од глади и болести. Али, већ кроз неколико месеци, почетком 1916. српска армија је опет дошла на фронт да се бори. Зато смо ми данас овде, јер је много важно да млади људи имају свест о ономе што је било пре сто година и о томе колико је велико пријатељство војске и народа Француске и Србије. Демократија је веома крхка и зато морамо да будемо опрезни, јер Велики рат још није мртав. После сто година и даље имамо нерешена питања у Палестини, Украјини, Либану, на Балкану – истиче Верне.

Француски историчар подсећа на изузетну храброст српских војника, којој се дивио и савезнички заповедник Солунског фронта, чувени војсковођа Франше д’Епере. Када је француски маршал издао команду за напад, каже Верне, знао је да Србима неће требати помоћ да ослободе своју отаџбину. Тако је и било.

– Када је немачки војни командант, генерал Ерих Лудендорф, чуо да је пробијен Солунски фронт, рекао је кајзеру да је рат изгубљен и да мора одмах бити прекинут. Убрзо је потписано примирје и сукоби су престали. Али, како је рекао господин Верне, ми још увек осећамо последице Првог светског рата. Он се никада није завршио, Други светски рат само је пресликан Први. И данас живимо у веома опасном свету – наглашава генерал Лакај.

Историчар Верне још додаје да Французи никада нису били и неће бити непријатељи Срба.

– Међу нама нема таквих. Чак и за време НАТО бомбардовања, када смо морали да се прикључимо акцији алијансе, француски авиони су само летели над Србијом и пробијали звучни зид, али мени није познат случај да су бацали бомбе. Такође, председник Жак Ширак је тада ставио вето на бомбардовање Панчевачког моста – тврди Жан-Пјер Верне, који је са групом француских пријатеља био заједно са грађанима на београдским мостовима за време бомбардовања.