Orvelovska Bosna i Hercegovina

Pojedine nevladine organizacije, medijski spineri i tzv. politički analitičari otvoreno su prethodnih dana prizivali izolaciju Republike Srpske i hapšenje njenih funkcionera, nastojeći valjda time da opravdaju nemali novac koji dobijaju od inostranih donatora. Na tom talasu plove i pojedini opozicioni političari u Republici Srpskoj nadajući se da će im moguće sankcije usmerene protiv Srpske i njenih zvaničnika omogućiti ono što sami nisu u stanju – preuzimanje vlasti. Ništa manje zanimljivo nije bilo praćenje komentara poslovično neobaveštenih botova koji su internet zasipali porukama divljenja zvaničnom Beogradu i „mudroj politici“ nemešanja u prilike u susednoj zemlji i ujedno kritikama na račun „nerazumnih“ Srba iz Bosne koji, avaj, prizivaju nove sukobe. Ne mogu ni zamisliti koliko je bilo njihovo iznenađenje kada su tek posle nekih sedam-osam dana konačno shvatili da se ne radi o referendumu o secesiji već o Danu republike.

Ovakva agresivna propaganda nije ništa novo, a za cilj ima da se Republika Srpska prikaže kao isključivi krivac za zategnute odnose u regionu, kao svojevrsna „crna tačka“ na putu Balkana ka mirnijoj budućnosti ili otvorena rana koju treba hirurški sanirati, pri čemu je Sarajevo dalo dijagnozu, a nož se nalazi u rukama američkih hirurga.

Na delu je falsifikovanje istorije sa očiglednom namerom da se dan stvaranja Republike Srpske pomeri što dalje od 9. januara 1992. kako bi se stvaranje Srpske predstavilo isključivo kao rezultat zločina i etničkog čišćenja. Vetar u leđa daju im odluke Ustavnog suda BiH, koji se umesto nepristrasnog tumača prava i zakona, pretvorio u politički sud koji je sebi dao za pravo da tumači ne samo pravne, već i istorijske činjenice. Imenujući strane sudije u njegov sastav, međunarodna zajednica je za sebe obezbedila presudan uticaj u ovom organu, čime je omogućeno da je jedan narod (bilo koji) uvek u poziciji da preglasa druge uz pomoć stranaca. U apelaciji Ustavnom sudu Bakir Izetbegović je svoje prave namere pokušao prikriti tumačenjem kako 9. januar „budi bolne asocijacije kod Bošnjaka“, zaboravljajući da neki drugi datumi izazivaju jednako bolne asocijacije kod ostalih naroda u BiH.

Otkazivanje referenduma dalo bi vetar u leđa zagovornicima daljeg oduzimanja entitetskih nadležnosti i osporavanja simbola Srpske. Vreme pred nama će pokazati hoće li uslediti novi pritisci na Srpsku. Međunarodna zajednica i bošnjačka strana ekspresno su poručili da oni koji krše odluke Ustavnog suda moraju biti sankcionisani, zaobilazeći činjenicu da niko do sada nije odgovarao zbog desetina neispunjenih odluka istog suda, od kojih neke imaju daleko veću težinu od pitanja Dana RS, a posebno one koje se tiču položaja Srba u Federaciji BiH. Znači li to da su odluke Ustavnog suda obavezujuće samo za jednu stranu? Da li su neki narodi u Bosni i Hercegovini „konstitutivniji“ od drugih?

Uljuljkani u udobnom položaju miljenika međunarodne zajednice, pojedini bošnjački političari i dalje insistiraju na crno-beloj slici Bosne i Hercegovine, te se histerično pozivaju na Dejton, naravno onda kada to njima ide u prilog.

Ohrabreni ćutanjem onih koji su veoma glasni kada Srpskoj treba udarati ćuške i koji ne odustaju od politike dvostrukih standarda, u Federaciji BiH se ovih dana priziva vojno uništenje Srpske, pominju Sadam Husein i Muamer el Gadafi, zatvori u Zenici i Foči. Ovakve poruke očigledan su izraz nostalgije za vremenom kada se intervencijama visokih predstavnika i smenama funkcionera rušila Srpska u ime „izgradnje demokratije“ u Bosni i Hercegovini. Perjanice takve politike bili su bivši visoki predstavnici za BiH Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun.

Dalekovidi Ivo Andrić davno je upozorio da u Bosni i Hercegovini, „toj zaostaloj i ubogoj zemlji“, duboko podeljenoj po nacionalnim i verskim šavovima, treba četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego u drugim zemljama. Za savremenu Bosnu i Hercegovinu uzajamno uvažavanje nacionalnog identiteta, kulture, jezika, simbola i tradicije svih naroda temelj je stabilnosti i razvoja. Iluzorno je očekivati tu stabilnost ukoliko se samo od jedne strane budu tražili kompromisi, popuštanja i „povlačenja ručne“. Duboko verujem da niko ne bi želeo da živi u nekoj Orvelovskoj BiH u kojoj su sve životinje jednake, samo su neke životinje jednakije od drugih.

Docent na Filozofskom fakultetu u Banjaluci