Izbori i poruke

Gubitnici izbora našli su se u čudu saznavši da su glasači ostali nemi na optužbe za kriminal i korupciju protiv vlasti u Banjaluci, u šta su se u izbornoj trci opozicionari uzdali – računajući na bes osiromašenih građana. Ali su se iznenađenim našli i pobednici, koji su put do pobede u osvajanju dve trećine opština gradili Dodikovom nacionalnom borbom, a dobar rezultat koji „nisu očekivali“ slavodobitno im je poslužio kao još jedan dokaz ispravnog nacionalnog kursa.

Dugo su se kopali rovovi, utabavale staze mitinga i kontramitinga, šiljile olovke za razne nacionalno osetljive apelacije pred moralno i profesionalno upitnim sudovima u iščekivanju 2. oktobra, kada se belodano ispostavilo da je Dodikova formula potopila druge, ne samo u RS. U zemlji nezadovoljnih građana, nezaposlenosti, loše ekonomije i velike zaduženosti, birači su ojačali Dodika koji se još ranije veštije zaogrnuo zastavom Republike Srpske, a Mladena Bosića i ostatak opozicije gurnuo u zagrljaj Sarajeva i neomiljenih stranaca koji Srbe uvek za nešto krive ili od njih nešto traže. Slabu su vajdu građani videli od olako izrečenih optužbi opozicije iz sarajevskih fotelja, a kad su posumnjali da ih u tome u slovo prate i razne organizacije koje retko izuste puno ime Republike, palo je u vodu sve što su o teškom životu pričali, ma koliko to birači na svojoj koži osećali.

Rezultati izbora su pokazali da građani po listi prioriteta glas daju onom ko se strasnije bori za Srpsku, a posebno ako u tome igra na kartu tešnjih veza sa Srbijom. Predstavivši sebe kao zaštitnika Srpstva sa podrškom Beograda i SPC, a opoziciju kao grupu koja tamo nešto sumnjivo radi sa Sarajevom, Dodik je potpuno skrajnuo optužbe o korupciji. Da bi i vajkanje opozicije u vezi sa referendumom o Danu RS iskoristio kao poklon za predizborni finiš, potvrdivši da svaka politička borba koja u prioritetu nema jačanje Srpske i bliskost sa Beogradom kao centrom Srpstva teško može ubeležiti uspeh.

Građani jesu rezonovali drugačije od opozicionara, ali poruka birača iz Srpske da u društvenom prestrojavanju nisu spremni ni na zrno sumnje u pogledu skupo plaćene autonomije jednako može biti korisna lekcija opoziciji za budućnost, onima koji izvan granica BiH prave planove, koliko i partijama iz Federacije BiH, koje su bile s onu stranu nacionalno-političkog rova. Bakir Izetbegović kao sinonim za nacionalnu opasnost po Srbe, iako relativni pobednik u drugom delu BiH, ipak je primetno utanjio rezultat. Jasna je to poruka da je građanima Srpske dosta slatkorečivosti i diplomatskih osmeha u ponudi funkcionalne BiH iza kojih su sirovi apetiti za još ponekom nadležnošću, ali i da su i građani bošnjačko-hrvatskog dela umorni od besmislenog obračuna sa Srbima, od čega su dosad jedinu vajdu imali najglasniji bošnjački politički protagonisti, koji su ovog puta ostali nešto kraćih rukava.