Evropa između Angele i Viktora

Mađarski premijer je kao trijumf označio apsolutnu podršku dobijenu na referendumu od onih koji su izašli da se izjasne o njegovoj politici hermetičkog zatvaranja pred izbeglicama, mada je plebiscit pravno nevažeći jer se više od polovine odlučilo da ostane kod kuće.

Nemačka kancelarka je u Drezdenu dočekana aplauzima i uvredama, koji su pre svega bili mera podrške, odnosno osporavanja njene politike otvorenih vrata, zahvaljujući kojoj se milion begunaca od ratova u Siriji i Iraku nastanilo u Nemačkoj.

Viktor Orban nudi Evropi jedne, Angela Merkel druge vrednosti, a koja god agenda da pobedi, imaće trajne posledice na strateška opredeljenja kontinenta.

Evropa je podeljena. Hoće li biti otvorena za one kojima je neophodna zaštita ili će sebično štititi samo sebe? Reagovanja na izbegličku krizu pokazala su nedostatak poverenja u EU, ranjivost njenih institucija i lidera.

Odluka Merkelove da pruži utočište tolikom broju ljudi počiva na moralnim i humanitarnim vrednostima. Ispostavilo se da plaća visoku cenu ne samo u Nemačkoj, već i po Evropi, u kojoj raste podrška politici zidova i bodljikavih žica. Pripisuju joj odgovornost za rast raznih populističkih, antiimigracionih pokreta, čak i za odlazak Britanije iz EU.

Orban, jedan od tih populista, promoviše ideju da nacionalne vlade, a ne EU, odlučuju o budućnosti. Ideji jačanja zajedništva preti da postane žrtva bodljikave žice kojom je mađarski premijer opasao svoju politiku.

Ugrožavaju se temeljne vrednosti EU, onaj geostrateški aspekt solidarnosti koji je u EU prvo uveo zemlje Mediterana, potom države Baltika, centralne i istočne Evrope i Balkana, a koji je omogućio širenje demokratskih sloboda, vladavine prava, ljudskih prava.

Dok nemačka kancelarka solidarnost pokušava da iskoristi kao ključni kohezivni element, ne propušta da podseti koliko je bilo teško uspostaviti jedinstvo i koliko je izazovno očuvati osećaj solidarnosti.

Orban je za to vreme sistematski duže od godinu dana Evropsku uniju plašio „otrovom” koji izbeglice rasipaju po kontinentu. Njegova agenda zaboravlja kakav su put prošli Mađari 1956. i 1989. kada se pred njima nije zatvarala granica prema Austriji. On, kome komunističke vlasti nisu izdavale pasoš, sada podiže zid prema Srbiji. Čemu da se nadaju zemlje kandidati za članstvo u EU?

Evropa je daleko od rešenja izbegličke krize. Ili barem rešenja koje potvrđuje njene temeljne vrednosti. Bez njih, evropska solidarnost postaće beznačajna, evrointegracije oslabljene. Znatan broj mađarskih glasača, onaj koji nije izašao da glasa to je shvatio.

No ne i Viktor Orban, kome se sada pridružuju predsednici Srbije i Republike Češke.

Tomislav Nikolić najavio je zatvaranje granica, Miloš Zeman zatražio je deportaciju stotina hiljada izbeglica koji su stigli u Evropu od početka prošle godine.