Treći svetski rat kuca na vrata

Pomagaj, Gospodi; jer nesta svetijeh, jer je malo vjernijeh među sinovima čovječijim... (Ps. 11/12)

Usliši molbu našu i svih ljudi Tvojih, i svima nam oprosti naše svesne i nesvesne grehe. Primi naše večernje molitve i pošalji mnogo milosti na delo Tvoje; (Sv. Vasilije Veliki)

Zloćudne vesti kolaju i govore da nema tri karte za Holivud. Umesto u zabačenom selu u Srbiji, ludaci su sada u uniformama sa generalskim činovima, u državnim kabinetima, u znanim i neznanim foteljama manjine preimućnih i uzoholjenih sa obe strane okeana, što se po pretpotopskom svetu zove.

Za vikend, američki predsednik Obama treba da pogleda predlog bliskih saradnika koji prema pisanju Vašington posta od utorka 4. oktobra, uključuje napad avionima i krstarećim raketama na sirijsku armiju. To je rasplamsavanje rata, rata SAD i Rusije!

Treba se podsetiti da je ruska vojska ušla u Siriju nakon što su SAD i Turska dogovorile kopnenu agresiju na severu te zemlje u trenutku kada je sirijska vojska svuda bila u povlačenju, a napredovanje Nusra fronta i pre svega tzv.

Islamske države bilo povod za navodno humanitarni rat. Američka vojska je 17. septembra, samo pet dana nakon sporazuma o primirju, bombardovala položaje sirijske vojske u Deir ez Zoru, na frontu sa tzv.

Islamskom državom, desetine kilometara daleko od bilo kakve navodno umerene naoružane sirijske opozicije. Među sirijskom vojskom koja je bombardovana, tvrdi se, bili su i ruski vojni instruktori. Bila je to jedna od brojnih krvavih provokacija protiv Rusije (nižu se od Gruzije 2008).

Onda su u sredu 28. septembra u Vašingtonu organizovali sastanak ljudi iz Bele kuće, Pentagona i CIA na kojem je iznet predlog o „kinetičkim” napadima na pozicije sirijske vojske.

U tom duhu je Vašington u ponedeljak 3. oktobra najavio napuštanje dogovora sa Rusima o primirju u Siriji. O planu napada na Siriju raspravlja se petog oktobra između Obaminih savetnika, pre nego što formalno i sa njim razgovaraju za predstojeći vikend.

U subotu i nedelju očekuje se da li će Obama potpisati put u ludilo ili se, kako novinar Vašington posta kaže, uzdržati. Svakako i u Beloj kući i u Pentagonu, pa i u CIA ima ljudi koji shvataju nesagledivost posledica takve agresije.

Rusija je svesna da je borba za Siriju njen zalog za ostanak na Bliskom istoku i predupređenje sukoba na Kavkazu. Zalog je veliki. Iranci su zainteresovani da ostanu u teritorijalnoj vezi sa Libanom preko Iraka i Sirije.

Nakon prvog sastanka od 28. septembra Rusija je 5. oktobra povukla nekoliko poteza: Prekinula je bilateralni sporazum o saradnji sa SAD u oblasti razvoja nuklearnih tehnologija i smanjenju proizvodnje plutonijuma te prelasku na niže obogaćeni uranijum u reaktorima.

Istog dana u Siriju je pristigao unapređen sistem S-300, koji se koristi za zaštitu kopnenih trupa. Dakle, to je sistem za zaštitu sirijske vojske kojoj potencijalno preti napad Amerike.

Američki i francuski specijalci su duže prisutni u samoj Siriji, tu je od pre nekoliko meseci i turska vojska, koja, uzgred, godinama ne napušta položaje na severu susednog Iraka.

Rusi su nedavno obeležili godinu dana od početka odbrane tada posustale sirijske države na čelu sa Bašarom el Asadom. U Siriji se već duže vreme vodi mali svetski rat. Ta zemlja je pretvorena u arenu u kojoj se ogledaju posustajući globalizovani Zapad i rastuća središta otpora.

Prema analizi američke krovne organizacije obaveštajnih agencija — Nacionalnog obaveštajnog saveta, objavljene 2008. godine pod nazivom „Globalni trendovi 2025: Izmenjeni svet (Global Trends 2025: A Transformed World)”, u odsustvu velikih kriza svet se nezaustavljivo kreće ka multipolarnom poretku.

Sve vidljivija preraspodela moći omogućila bi i promene u ekonomskim tokovima: porobljavanju većine od sve manjeg broja ljudi.

Nezasiti ludaci očigledno ne žele da predaju pozicije i dozvole da svet dobije još vremena. Neki su izgubili razum i pomislili da mogu da pobede u Trećem svetskom ratu. Nadajmo se da oko njih ima još dovoljno onih koji, ako ništa drugo, barem ljube svet.

Institut za međunarodnu politku i privredu