Putevi se sastaju u Topoli

Aranđelovac, Topola – Prvog dana proteklog vikenda plašili smo se da kiša ponovo ne pokvari odlazak u Topolu na vašar.

Zapravo, ništa, niko i nikada nije mogao da pokvari zadovoljstvo da se drugog vikenda u oktobru krene iz iz čitave Srbije u Topolu na čuveni panađur, preveden u Oplenačku berbu grožđa i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva Srbije.

A vašar je u Topoli oduvek bio i ostao vašar, još od doba kneza Aleksandra Karađorđevića u 19. veku, koji i sada traje tri dana. Kao svadba.

A tako se ovde jede i pije. Jer, kada se krene od Karađorđevog grada uzbrdo ka Oplencu više je kafana i tezgi s vinom i rakijom nego s grožđem. Svuda sve krcato. Čeka se da jedni ustanu i drugi sednu.

Pitamo vlasnika jedne kafane koliko se prasića i jagnjića preseli u Topolu kada je vašar. Kaže od 150 do 200 komada samo kod njega. Računamo, koliko puta to „kod njega” ima duž ulice!

Idemo dalje. Ulica tesna za toliki narod. Lepo je rekao Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, da se tokom tri dana ovde slije i do 200.000 gostiju i da je Oplenačka berba svrstana među četiri najznačajnije i najposećenije manifestacije u Srbiji.

Nama i dalje nije jasno gde stade toliki narod dok nismo videli da su sva dvorišta u okolnim ulicama oko Karađorđevog grada otvorila svoje kapije i da „parking servis” besprekorno funkcioniše uz naknadu od 100 do 200 dinara. Bez PDV-a.

Mi tražimo grožđe. Nema ga na tezgama koliko smo se nadali. Košta 100 dinara kilogram, „šira” isto toliko, ali zato na izložbi voća, grožđa i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Goroviča, Donje Trešnjevice, Sepaca i čitavog šumadijskog kraja bili smo opčinjeni ogromnim crvenim jabukama, žutim dunjama i oker harmonijama drugih proizvoda, među kojima i prozaičnim krompirom besprekorno ovalnog oblika od po 300, 400 grama po komadu.

Grožđe je ipak ovde opravdalo svoje geografsko poreklo, koje se pominje još u turskim defterima, a koje je danas u oplenačkom vinogorju dobilo nov, moderan i drugačiji smisao, kao i druge vrste voće, od čijeg izvoza se godišnje ubere 20 miliona evra, čuli smo od predsednika opštine Topola Dragana Živanovića. Sedam vinarija, od kojih je najstarija ona kraljevska na Oplencu, već su trasirale put vina, jedan od devet u Srbiji, što je ovaj kraj svrstalo među važne turističke destinacije.

Šetamo dalje dugom vijugavom ulicom. Oni koji su kamionima dovezli nameštaj se ne žale. Kažu, ima kupaca – kauč 100 evra.

Pinteri se žale na nove tehnologije, plastiku pre svega, pa im hrastova burad za vino i rakiju loše idu. Ali se zato aleva paprika iz Bačke prodaje kao alva. Jedan pita ima li crepa u toj paprici te je tako crvena, a duhoviti prodavac odgovara da nema, ali ima cigle. I tako redom. Nema šta nema.

I tako sve do vrha. Do Oplenca, odakle su nam u susret krenuli učesnici Sabora izvornog narodnog stvaralaštva Srbije, centralne manifestacije i „krune onog najlepšeg što Srbija od zvuka ima”, kako se nadahnuto izrazio predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović, a njegov prijatelj, tako ga je nazvao, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otvarajući Sabor, podsetio je na tradiciju da se razvije pesma i igra kada se uspešno završi neki posao ili godina.

Taj svečani čin oglasili su Karađorđev top „aberdar” i himna sabora „Obraše se vinogradi”, nakon čega je, bez neke prepravke, nastupilo dvadesetak folklornih grupa, pevača i svirača u Karađorđevom gradu.

Zato su ovde i etnomuzikolozi, poput prof. dr Dimitrija Golemovića s Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, koji nam je rekao da je ovo što gledamo već muzejski eksponat koji treba negovati i čuvati kao svako nematerijalno kulturno dobro.

U predvečerje, iz dvorišta Karađorđevog grada ispratilo nas je nas kolo, u koje se uhvatilo i mlado i staro. Uz put srećemo i one koji su se još motali po vašaru i koji su vukli šuštave najlon kese, zadovoljni u uverenju da su jeftino pazarili. Hajde da verujemo!