Путеви се састају у Тополи

Аранђеловац, Топола – Првог дана протеклог викенда плашили смо се да киша поново не поквари одлазак у Тополу на вашар.

Заправо, ништа, нико и никада није могао да поквари задовољство да се другог викенда у октобру крене из из читаве Србије у Тополу на чувени панађур, преведен у Опленачку бербу грожђа и Сабор изворног народног стваралаштва Србије.

А вашар је у Тополи одувек био и остао вашар, још од доба кнеза Александра Карађорђевића у 19. веку, који и сада траје три дана. Као свадба.

А тако се овде једе и пије. Јер, када се крене од Карађорђевог града узбрдо ка Опленцу више је кафана и тезги с вином и ракијом него с грожђем. Свуда све крцато. Чека се да једни устану и други седну.

Питамо власника једне кафане колико се прасића и јагњића пресели у Тополу када је вашар. Каже од 150 до 200 комада само код њега. Рачунамо, колико пута то „код њега” има дуж улице!

Идемо даље. Улица тесна за толики народ. Лепо је рекао Расим Љајић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, да се током три дана овде слије и до 200.000 гостију и да је Опленачка берба сврстана међу четири најзначајније и најпосећеније манифестације у Србији.

Нама и даље није јасно где стаде толики народ док нисмо видели да су сва дворишта у околним улицама око Карађорђевог града отворила своје капије и да „паркинг сервис” беспрекорно функционише уз накнаду од 100 до 200 динара. Без ПДВ-а.

Ми тражимо грожђе. Нема га на тезгама колико смо се надали. Кошта 100 динара килограм, „шира” исто толико, али зато на изложби воћа, грожђа и других пољопривредних производа из Горовича, Доње Трешњевице, Сепаца и читавог шумадијског краја били смо опчињени огромним црвеним јабукама, жутим дуњама и окер хармонијама других производа, међу којима и прозаичним кромпиром беспрекорно овалног облика од по 300, 400 грама по комаду.

Грожђе је ипак овде оправдало своје географско порекло, које се помиње још у турским дефтерима, а које је данас у опленачком виногорју добило нов, модеран и другачији смисао, као и друге врсте воће, од чијег извоза се годишње убере 20 милиона евра, чули смо од председника општине Топола Драгана Живановића. Седам винарија, од којих је најстарија она краљевска на Опленцу, већ су трасирале пут вина, један од девет у Србији, што је овај крај сврстало међу важне туристичке дестинације.

Шетамо даље дугом вијугавом улицом. Они који су камионима довезли намештај се не жале. Кажу, има купаца – кауч 100 евра.

Пинтери се жале на нове технологије, пластику пре свега, па им храстова бурад за вино и ракију лоше иду. Али се зато алева паприка из Бачке продаје као алва. Један пита има ли црепа у тој паприци те је тако црвена, а духовити продавац одговара да нема, али има цигле. И тако редом. Нема шта нема.

И тако све до врха. До Опленца, одакле су нам у сусрет кренули учесници Сабора изворног народног стваралаштва Србије, централне манифестације и „круне оног најлепшег што Србија од звука има”, како се надахнуто изразио председник Скупштине општине Топола Драган Јовановић, а његов пријатељ, тако га је назвао, министар пољопривреде Бранислав Недимовић, отварајући Сабор, подсетио је на традицију да се развије песма и игра када се успешно заврши неки посао или година.

Тај свечани чин огласили су Карађорђев топ „абердар” и химна сабора „Обраше се виногради”, након чега је, без неке преправке, наступило двадесетак фолклорних група, певача и свирача у Карађорђевом граду.

Зато су овде и етномузиколози, попут проф. др Димитрија Големовића с Факултета музичке уметности у Београду, који нам је рекао да је ово што гледамо већ музејски експонат који треба неговати и чувати као свако нематеријално културно добро.

У предвечерје, из дворишта Карађорђевог града испратило нас је нас коло, у које се ухватило и младо и старо. Уз пут срећемо и оне који су се још мотали по вашару и који су вукли шуштаве најлон кесе, задовољни у уверењу да су јефтино пазарили. Хајде да верујемо!