Karcinom pluća ima hiljadu lica

Rak pluća svake godine u Srbiji odnese 4.600 života: to je najčešća vrsta maligne bolesti kod muškaraca i četvrta po učestalosti kod žena. Od ukupnog broja novoobolelih, kojih je prosečno 5.200 svake godine, 3.000 njih kod lekara stigne kada je bolest već poodmakla i kada se više ne mogu operisati, pa su ovi pacijenti kandidati za hemioterapiju ili kombinaciju hemioterapije i zračenja. Kako je standardna terapija citostaticima dostigla zenit, veliko je interesovanje naučnika svuda u svetu da se unapredi lečenje. Novine u lečenju su molekularna terapija, ciljani ili takozvani target lekovi i imunoterapija.

Svi karcinomi pluća se u mikroskopskom, histološkom pogledu dele na dva tipa: sitnoćelijski (mikrocelularni) jeste veoma agresivan rak, čija se terapija već dvadesetak godina suštinski nije menjala. Drugi tip je nesitnoćelijski karcinom pluća, koji ima 80 odsto obolelih, gde ima pomaka u terapiji. Takav jedan veliki pomak načinjen je u lečenju adenokarcinoma pluća ciljanom terapijom. U Srbiji se već koriste lekovi erlotinib i afatinib, a od 25. septembra na pozitivnoj listi je i lek giotrif (afatinib). Rezultati studije koji dokazuju njegovu efikasnost predstavljeni su na upravo završenom kongresu Evropskog društva medikalnih onkologa (ESMO) održanom u Kopenhagenu. Lek, koji je proizvela kompanija „Beringer Ingelhajm”, već je odobren za lečenje pacijenata u 70 zemalja, a sada je među njima i Srbija.

(Foto O. Popović)

Nevolja s personalizovanom terapijom jeste što mora da se testira ogroman broj pacijenata da bi se izdvojili baš oni koji imaju mutaciju gena za koju postoji lek.

Prof. dr Nevena Sečen, pulmolog-onkolog, načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, za „Politiku” objašnjava da je suština biološke terapije da stopira rast tumorske ćelije i omogući duže preživljavanje.

– Naravno, ni ovaj lek nije svemoguć i ne mogu ga dobiti svi pacijenti kojima je postavljena dijagnoza karcinoma pluća. Giotrif se daje isključivo pacijentima koji imaju adenokarcinom i verifikovanu mutaciju na određenom genu. Na sreću, u zdravstvenim ustanovama u Srbiji testiranje na postojanje mutacija postala je rutina kod svakog pacijenta s ovim tipom raka pluća. Dokazana mutacija, ali i određeni stadijum uznapredovalosti bolesti, konkretno treći B i četvrti, preduslovi su da se ovaj lek dobije o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to već na početku lečenja – objašnjava dr Sečen.

Analize mutacija se obavljaju u Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije u Beogradu i u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, gde je u poslednjoj godini dana od svih obolelih od karcinoma pluća mutacija verifikovana kod oko 10 procenata s adenokarcinomom. Godišnje to je između 130 i 150 pacijenata. Starost pacijenta nema nikakvog uticaja na to da li će oboleli dobiti ovu terapiju, ali je pored dokazane mutacije gena potrebno da pacijenti budu i u dobroj fizičkoj kondiciji. Dr Sečen objašnjava da to znači da mogu da brinu sami o sebi, da su pokretni, da mogu da obavljaju svakodnevne poslove. U protivnom, pacijent će biti izložen velikoj toksičnosti, a za njega lek neće biti od koristi.

– Prosečno vreme preživljavanja kod adenokarcinoma pluća uz ovu terapiju duže je nego s lekovima koji su se do sada koristili u Srbiji, a imaju sličan mehanizam dejstva. Naravno, neki pacijenti će živeti i duže od ovog prosečnog vremena, ali pojedini kraće. Neželjena dejstva terapije manje otežavaju život nego citostatici, a najizrazitija su dijareja i osip. Svakoga dana pacijent pije po jednu tabletu, što je velika prednost u odnosu na terapiju s infuzijama, transfuzijama i boravkom u bolnici.

Među čitaocima će se verovatno naći fatalisti koji će reći da je svaki ishod kod raka pluća unapred poznat i da to nikada nije priča sa srećnim krajem. Doktorka Sečen takav stav ne prihvata, objašnjavajući da je želja svakog onkologa da malignu bolest prevede u hronično stanje.

– Zahvaljujući savremenim terapijama, pre svega biološkim lekovima i najnovijoj imunoterapiji, sada i naši pacijenti sa rakom žive sve duže, mada ipak neuporedivo kraće nego u razvijenim zemljama gde taj period traje 15 ili 16 godina. Jedan od mojih pacijenata iz Subotice, sa karcinomom pluća četvrtog stadijuma, čak i metastazama na kostima, već sedam godina se bori. Bliži se sedamdesetoj, a još je u punoj radnoj kondiciji. Radi u međunarodnoj firmi koja mu je velikim delom platila najsavremenije lekove. Svaka borba sa ovom bolešću je priča za sebe – kaže prof. dr Nevena Sečen.