Карцином плућа има хиљаду лица

Рак плућа сваке године у Србији однесе 4.600 живота: то је најчешћа врста малигне болести код мушкараца и четврта по учесталости код жена. Од укупног броја новооболелих, којих је просечно 5.200 сваке године, 3.000 њих код лекара стигне када је болест већ поодмакла и када се више не могу оперисати, па су ови пацијенти кандидати за хемиотерапију или комбинацију хемиотерапије и зрачења. Како је стандардна терапија цитостатицима достигла зенит, велико је интересовање научника свуда у свету да се унапреди лечење. Новине у лечењу су молекуларна терапија, циљани или такозвани таргет лекови и имунотерапија.

Сви карциноми плућа се у микроскопском, хистолошком погледу деле на два типа: ситноћелијски (микроцелуларни) јесте веома агресиван рак, чија се терапија већ двадесетак година суштински није мењала. Други тип је неситноћелијски карцином плућа, који има 80 одсто оболелих, где има помака у терапији. Такав један велики помак начињен је у лечењу аденокарцинома плућа циљаном терапијом. У Србији се већ користе лекови ерлотиниб и афатиниб, а од 25. септембра на позитивној листи је и лек гиотриф (афатиниб). Резултати студије који доказују његову ефикасност представљени су на управо завршеном конгресу Европског друштва медикалних онколога (ЕСМО) одржаном у Копенхагену. Лек, који је произвела компанија „Берингер Ингелхајм”, већ је одобрен за лечење пацијената у 70 земаља, а сада је међу њима и Србија.

(Фото О. Поповић)

Невоља с персонализованом терапијом јесте што мора да се тестира огроман број пацијената да би се издвојили баш они који имају мутацију гена за коју постоји лек.

Проф. др Невена Сечен, пулмолог-онколог, начелник Одељења за дијагностику и терапију карцинома бронха у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, за „Политику” објашњава да је суштина биолошке терапије да стопира раст туморске ћелије и омогући дуже преживљавање.

– Наравно, ни овај лек није свемогућ и не могу га добити сви пацијенти којима је постављена дијагноза карцинома плућа. Гиотриф се даје искључиво пацијентима који имају аденокарцином и верификовану мутацију на одређеном гену. На срећу, у здравственим установама у Србији тестирање на постојање мутација постала је рутина код сваког пацијента с овим типом рака плућа. Доказана мутација, али и одређени стадијум узнапредовалости болести, конкретно трећи Б и четврти, предуслови су да се овај лек добије о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, и то већ на почетку лечења – објашњава др Сечен.

Анализе мутација се обављају у Институту за радиологију и онкологију Србије у Београду и у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, где је у последњој години дана од свих оболелих од карцинома плућа мутација верификована код око 10 процената с аденокарциномом. Годишње то је између 130 и 150 пацијената. Старост пацијента нема никаквог утицаја на то да ли ће оболели добити ову терапију, али је поред доказане мутације гена потребно да пацијенти буду и у доброј физичкој кондицији. Др Сечен објашњава да то значи да могу да брину сами о себи, да су покретни, да могу да обављају свакодневне послове. У противном, пацијент ће бити изложен великој токсичности, а за њега лек неће бити од користи.

– Просечно време преживљавања код аденокарцинома плућа уз ову терапију дуже је него с лековима који су се до сада користили у Србији, а имају сличан механизам дејства. Наравно, неки пацијенти ће живети и дуже од овог просечног времена, али поједини краће. Нежељена дејства терапије мање отежавају живот него цитостатици, а најизразитија су дијареја и осип. Свакога дана пацијент пије по једну таблету, што је велика предност у односу на терапију с инфузијама, трансфузијама и боравком у болници.

Међу читаоцима ће се вероватно наћи фаталисти који ће рећи да је сваки исход код рака плућа унапред познат и да то никада није прича са срећним крајем. Докторка Сечен такав став не прихвата, објашњавајући да је жеља сваког онколога да малигну болест преведе у хронично стање.

– Захваљујући савременим терапијама, пре свега биолошким лековима и најновијој имунотерапији, сада и наши пацијенти са раком живе све дуже, мада ипак неупоредиво краће него у развијеним земљама где тај период траје 15 или 16 година. Један од мојих пацијената из Суботице, са карциномом плућа четвртог стадијума, чак и метастазама на костима, већ седам година се бори. Ближи се седамдесетој, а још је у пуној радној кондицији. Ради у међународној фирми која му је великим делом платила најсавременије лекове. Свака борба са овом болешћу је прича за себе – каже проф. др Невена Сечен.