Novi roman Džonatana Frenzena

U godini u kojoj „Dereta” obeležava 35 godina postojanja, ova izdavačka kuća objavila je 50 novih naslova. Najznačajniji je svakako roman „Pjuriti” Džonatana Frenzena, po mnogima najznačajnijeg pripovedača današnjice. Ovaj roman, sa prethodna dva remek-dela: „­Korekcije” i „Sloboda”, čini trilogiju. Glavna tema opet je porodica i intimni problemi pojedinca unutar nje.

Dobitnik Internacionalnog „Bukera” za 2016, južnokorejska autorka Hang Kang postigla je ogroman svetski uspeh sa romanom „­Veget­ar­ijanka”. Reč je o originalnom i šokantnom romanu o devojci koja iznenada odlučuje da unese radikalne izmene u svoju ishranu, što će imati velike posledice, kako za nju, tako i za njenu porodicu. „Ot­vor­eni gra­d” nigerijsko-američkog pisca Tedžua Kola mnogi svrstavaju u najznačajnije romane napisane na engleskom jeziku u novom milenijumu. U izvanrednom prevodu Alena Bešića, ovo delo je konačno i pred našom publikom. To je priča o Njujorku posle 11. septembra viđenog kroz vizuru došljaka koji se suočava sa ksenofobijom, ali i sa sopstvenim demonima iz prošlosti.

„Deretina” književno najrelevantnija edicija je, svakako, „XX vek”. U njoj su predstavljeni romani iz prethodnog veka koji su u svetu već kanonizovani kao klasici, ali kod nas ili nisu uopšte do sada bili prevedeni ili nisu dobili zasluženu pažnju književne kritike. „Sat­ant­ang­o” Lasla Krasnahorkaija već duže vreme slovi za jedan od najboljih modernih mađarskih romana. „Satantango” je „roman čekanja” o bezimenoj mađarskoj varošici i njenim ubogim grotesknim žiteljima zarobljenim u zamku sopstvene neodlučnosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potragu za boljom budućnošću. „Ptice” Tarjeja Vesosa bile su pravo otkrovenje za srpskog čitaoca. Velikan norveške i evropske književnosti, nekim čudom do sada neprevođen kod nas, napisao je roman koji mnogi svrstavaju u red sa Kamijevim delima. „Ptice” su roman o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije koji nije u stanju da se sam brine o sebi i kome u bajkolikom okruženju norveškog ostrvskog pejzaža priroda otkriva tajne.

Od velikih romana iz edicije „XX vek” koje su odranije bile poznate srpskim čitaocima tu su još remek-dela „Krvavi meridijan” Kormaka Makartija, „Bleda vatra” Vladimira Nabokova, „Slikar prolaznog sveta” Kazua Išigura, „Klanica 5” Kurta Vonegata.

 „­Dve srps­ke ­sultan­ije” Nikole Giljena predstavlja nezaobilazno štivo za sve ljubitelje istoriografije. Giljen analitično i strpljivo skida koprenu sa dve zaboravljene heroine srpskog srednjeg veka, Olivere Lazarević, kćerke kneza Lazara, i Mare Branković, kćerke despota Đurađa Brankovića, koje su postale žene turskih sultana, Bajazita I i Murata II. Klasična filozofija i dalje zauzima značajno mesto u „Deretinom” katalogu: knjiga „R­asp­rave ­o slobod­i” objedinjuje dela dva velika nemačka mislioca, Šelinga i Hajdegera, koji se u ovom izdanju pojavljuju rame uz rame kao autori rasprava o slobodi. Aristotelovo klasično delo „O nasta­ja­nju ­i nes­tajanj­u” već dugo nije objavljivano kod nas tako da je ovo prava prilika da naše čitaoce podsetimo na to esencijalno delo antičke filozofije.

Od velikih svetskih komercijalnih hitova „Dereta” je objavila treći deo distopijske epopeje Dmitrija Gluhovskog „Metro 2035”, kao i osmi nastavak najprodavanije dečje knjige na svetu, a i kod nas, „Dnevnik šonjavka – Loša sreća”.