„Pravda” brikstonske policije

Kada ti zalupaju na ulazna vrata, kako ćeš da reaguješ? Čekaćeš ruku sklopljenih visoko iznad glave, ili sa prstom na obaraču revolvera? Kada ti banu predstavnici zakona, šta ćeš da uradiš? Otvorićeš na njih vatru negde na pločniku, ili ćeš i sam stati u red za umiranje?

Citiranu dilemu otvara kompozicija „Revolveraši iz Brikstona” (The Guns of Brixton), čuvene engleske pank grupe „Kleš” (The Clash). Kako se ispostavilo, dosta vizionarski. Naime, snimljena je decembra 1979. godine, šesnaest meseci pre velikih nemira koji su aprila 1981. godine potresli ovaj živopisni kvart na jugozapadu Londona prepun malih prodavnica i sirotinjskih kuća za izdavanje, i većinski nastanjen došljacima sa Kariba.

Naiđe tako trenutak kada čoveku dođe da eksplodira. Sve mu se skupi: nemaština, besposlica, skupoća, mržnja kojom je okružen, svakodnevno maltretiranje od strane uličnih bandi i policije... Pakao. Upravo takva atmosfera vladala je u navedeno vreme u ovom delu britanske prestonice.

Pa ipak, Brikston nije bio toliko poseban da bi obavezno dospeo u žižu interesovanja javnosti. Slična mesta rasuta su po megapolisima na svim svetskim meridijanima. Jednostavno, nakupljeno silno nezadovoljstvo moralo je negde i nekada da eksplodira. Čekala se iskra. Ta iskra bila je nedovoljno promišljena akcija londonske policije koja je krenula u borbu protiv uličnog kriminala. Tačnije davanje ovlašćenja čuvarima reda da zaustave, legitimišu, upotrebe silu i ako je potrebno – uhapse, svakoga koga zateknu na ulici. Praktično preko noći policajci obučeni u civilna odela postali su svemoćni i nedodirljivi. A oni su to umeli da iskoriste: tokom pet dana akcije zaustavili su i pretresli skoro 1.000 ljudi. Uglavnom mladih crnaca.

Bes u dušama građana munjevito je rastao. A onda je prevrelo. Rezultat višednevnog haosa bio je porazan: 279 povređenih policajaca, 45 građana, više od stotinu zapaljenih automobila, od čega su polovina bila policijska vozila, 150 uništenih kuća, 30 spaljenih. Hronika kazuje da je u neredima učestvovalo oko 5.000 žitelja Brikston, od kojih su 82 uhapšena.

Ali 1979. godine, kada je kompozicija nastala, naznake budućih nemira nisu bile toliko jasne. Zato je autor Pol Simonon inspiraciju potražio u tragičnoj sudbini lika Ajvanhoa Martina iz filma „Što više dolaze” (1972), u režiji Perija Hencela. Po mnogima, upravo su ovaj film i glavni glumac Džimi Klif doprineli da se rege muzika proširi svetom i kasnije nađe svoj odjek i u „Revolverašima”.

Ono što je navelo Simonona, takođe poreklom iz Brikstona, da napiše ovakvu pesmu, prevashodno su represivni zakoni kojima su bili izloženi tamošnji žitelji, njegovi najbliži susedi, drugari... A represija, pre ili kasnije, naiđe na otpor, ne manje surov i uništavajući. Nijedna policija u svetu nema adekvatan odgovor na bes koji nepromišljenim akcijama, ili pogrešnim odnosom prema onima koje bi trebalo da štiti, sama izazove. Na udaru su, po pravilu, najsiromašniji slojevi stanovništva, oni koji svakodnevnu besposlicu provode na ulicama i po kojekakvim zabitima uz drogu i alkohol, i koji, neretko, preživljavaju na samoj ivici zakona. I kako suditi takvima koji nemaju ništa? Ni prošlost, ni sadašnjost, a još manje – budućnost?

„Možete da nas zdrobite, možete da nas sakatite, čak i da nas ubijete. Ali, tu su revolveraši iz Brikstona...”, pevao je Simonon.

Upravo ti revolveraši predstavljaju nagomilani bes građana usmeren protiv društva čija inkarnacija je policija. Protiv društva koje ih tera da žive u bedi i ne pušta ih da se iz te bede ikada izvuku.