Čankov štap

Neko je Novosađanima, i ne samo njima, ostao debelo dužan odgovor na pitanje ko je prebio Pavla Lešanovića. Beograđanin je sa parkinga jedne novosadske kafane pre četiri godine ispraćen teškim batinama. Novosadski osnovni sud uporno tvrdi – Nenad Čanak nije kriv. Pravničkim rečnikom, nema dokaza da je štapom udario po licu Lešanovića.

Prvi put smo to od suda čuli zimus, kada ga je u prvostepenom postupku oslobodio krivice. Ista lekcija održana nam je ponovo pre dva dana u ponovljenom postupku. Da je dobro zapamtimo. Ako Čanak nije podigao ruku na tog čoveka, ko, časni sude, onda jeste?

Odakle, časno tužilaštvo, policijo, podlivi i masnice po Lešanovićevom licu? Dobro smo zapamtili tu sliku.

Čuli smo i kako časna advokatska imena iznose verziju događaja po kojoj se Lešanović posle kafanskog provoda u Novom Sadu možda udario u toaletu na benzinskoj pumpi na putu ka Beogradu.

Majstore cinizma u sudnici sačekali su na društvenim mrežama maheri ironije, makar oni koji se sećaju kako i šešeljevska kora od banane može biti klizava.

Štap vojvođanskog političara Nenada Čanka davno je postao simbol bahatosti. Poslužio mu je da njime lupa po tabli RTS-a koju je skinuo sa zida u Radio-televiziji Vojvodine. Nekoliko godina kasnije vitlao je štapom pred novinarom, kada je zbog pitanja koje mu se nije dopalo pokidao traku za snimanje. Sada je u suočavanju sa Lešanovićem u sudnici lupio štapom o sto, ne bi li, prema tumačenju njegove odbrane, uverljivije pokazao kako njime nije mogao da zamahne. Znači li to da bi se u sudnici i pucalo, da je nekim slučajem trebalo demonstrirati rukovanje pištoljem?

Ovom vojvođanskom političaru nije prvi put da izlazi pred sud. Poznat je po oštrom jeziku i doskočicama kojima dve i po decenije zabavlja javnost u Srbiji, a prekršajnom sudu postao je interesantan zbog vožnji motornih sanki za sneg po centru Novog Sada. Razrezana mu je novčana kazna i sud u tome nije imao previše posla. Postojao je snimak jurnjave po gradskoj ulici.

Incidenti su se nizali, a poslednji je prešao sve granice. Čanak je na prvom suđenju čak i priznao da je udario Lešanovića rukom, ali se posle predomislio i rekao da to nije učinio.

Država nije mogla da dokaže ni optužbu da je pretio pištoljem Bojanu Karišiku. Mladića, koji je te noći vozio Lešanovića kako bi zaradio 1.750 dinara, Čanak nije uspeo da ubedi na suočavanju u sudnici da je umesto cevi video njegov prst. Ali je svakako uspeo u tome da taj deo optužnog akta zastari.

Demonstrirao je nemoć države, koja nas ostavlja bez odgovora i tera da zaboravimo užasavajuću sliku prebijenog čoveka.