Prestonica – najbolja destinacija za ulaganja

Drugi forum „Beogradski investicioni dani” kome je prisustvovalo više od 600 učesnika, predstavnika šezdesetak srpskih lokalnih samouprava i inostranih ulagača iz 20 zemalja Evrope, Bliskog i Dalekog istoka, održan je u „Sava centru”.

 – Opštine i gradovi su ove godine aktivniji i predlažu više projekata i u oblasti infrastrukture, energetike i turizma – istakla je Ana Bovan, predsednica Centralnoevropskog foruma za razvoj (CEDEF). Osim konkretnog rada na projektima, poručila je Bovan, Srbija mora da radi i na povećanju znanja kako bi naši preduzetnici brže i kvalifikovanije razgovarali sa bankama i investitorima.

– Srbiji su danas neophodne direktne strane investicije u iznosu nešto većem od 2,5 milijardi evra godišnje da bismo mogli da pratimo razvijeni svet – izjavio je Svetozar Krstić, izvršni direktor Privredne komore Srbije, i dodao da su ekonomska i politička stabilnost najveći podsticaj za ulaganja kao i da naša zemlja postaje sve bolja sredina za investitore.

Da je Srbija unapredila poslovni ambijent saglasili su se državni sekretari u Ministarstvu privrede i Ministarstvu građevinarstva Dragan Stevanović i Aleksandra Damnjanović. Brže izdavanje građevinskih dozvola, kvalitetna infrastruktura i odgovorno ponašanje inspekcijskih organa, kažu, bili su presudni da naše okruženje postane povoljno vlasnicima kapitala. Veoma je bitno i to što, prema njihovim rečima, isti tretman imaju i strani i domaći ulagači.

Srbija je 2015. godine imala 41 odsto veći priliv od investicija u odnosu na 2014. godinu, rekao je Stevanović i istakao da je ove godine priliv veći 50 odsto. Ukupan iznos investicija je, prema njegovim rečima, 293 miliona evra, a učešće države je 110 miliona evra. Ovim ugovorima obezbeđena su 18.162 nova radna mesta.

Gradonačelnik Siniša Mali potvrdio je značaj ubrzanih procedura za izdavanje dozvola i ozbiljnog sistema novčanih i nenovčanih podsticaja.

– Beograd je investiciona kapija Srbije  – istakao je Mali, dodajući da je sadašnji izgled srpske prestonice sa aktivnih 489 gradilišta samo najava onoga što će ovaj grad biti za dve, tri ili pet godina. Vraćanje stotina miliona evra zaostalih dugovanja u prethodne tri godine, kao i profitabilnost gotovo svih gradskih preduzeća i smanjenje deficita za gotovo četiri puta, doveli su, kaže Mali, do toga da grad dobije pozitivan kreditni rejting što nas čini najboljom destinacijom za ulaganja u ovom delu Evrope.

– Sve to potvrđuje reputaciju Beograda u međunarodnoj poslovnoj zajednici i poverenje koje investitori imaju u nas – rekao je Mali dodajući da Beograd, koji generiše 40 odsto republičkog BDP-a, nudi pomoć i podršku svim lokalnim samoupravama u Srbiji.

Mali se osvrnuo i na neke od trenutnih gradskih projekata pa je najavio da će izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 početi na proleće. Neke od investicija koje glavni grad Srbije čekaju dogodine su i rekonstrukcija Starog savskog mosta, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, deponije u Vinči… Najatraktivnije lokacije za ulaganja su savska strana Novog Beograda preko puta budućeg „Beograda na vodi”, Makiško polje, Krnjača i Ada Huja preko koje će biti izgrađen most.

Glavni gradski urbanista Milutin Folić govoreći o kreiranju povoljnog okruženja za ulagače podsetio je da je ove godine planskom dokumentacijom pokriveno više od 50 odsto teritorije grada, što je i bila najveća prepreka investicijama.

S brdovite Fruške gore na razvoj Beograda koji je „primer drugim sredinama”, gledaju i Vojvođani, poručio je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović koji je istakao da ekonomska slika Srbije motiviše investitore da u našu zemlju ulože novac. Vojvodina se, objašnjava Mirović, još bori sa restrukturisanjem i refinansiranjem dugova, ali ima velike planove za narednu godinu.

– Imaćemo nove mehanizme za dodatne finansijske podsticaje u odnosu na one koje već opredeljuje Vlada Srbije – rekao je Mirović i dodao da su u pripremi nove industrijske zone, ali i aktiviranje postojećih.  Nova zgrada RTV-a i novi objekat Kliničkog centra u Novom Sadu, fruškogorski tunel, investiranje u poljoprivredu… samo su neki od projekata koji će se ubuduće razvijati u našoj severnoj pokrajini.

Na forumu su učestvovali predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, delegacije Evropske unije, Svetske banke, Međunarodne finansijske korporacije, preduzeća „Telekom” i „Beograd na vodi”, „Simensa”, „Knaufa”…