Muzika akademika

48. BEMUS

Celokupna klavirska muzika Vasilija Mokranjca u izvođenju Ratimira Martinovića i simfonijska muzika akademika u izvođenju simfonijskog orkestra RTS-a sa dirigentom Bojanom Suđićem i nizom solista u sali Kolarčerve zadužbine.

Bemus protiče u znaku akademika SANU, najpre su oko opere „Suton” okupljena trojica starih akademika, velika imena, sam Stevan Hristić, pa Ivo Vojnović i Jovan Dučić. Nastavilo se sa dva koncerta muzike akademika Vasilija Mokranjca, Stanojla Rajičića, Dejana Despića i Ivana Jevtića. Naručeno delo Bemusa, mladog Marka Kovača (klasa akademika Isidore Žebeljan), dopunjava listu.

Imamo li muzike izvan SANU?

Na prvom koncertu pijanista Ratimir Martinović načinio je pravi podvig izvođenjem celokupnog klavirskog opusa Vasilija Mokranjca (1923–1984) u trajanju od dva i po sata u sali Skupštine grada. Već treći koncert, u okviru ovogodišnjeg Bemusa, koji je bio besplatan, pokazao je koliki je broj zainteresovanih posetilaca koji su sedeli po podu i stajali.

Opus Vasilija Mokranjca stoji u samom vrhu srpske klavirske muzike. Mnoga dela su ovom prilikom bila otkrivajuća i za nas, a verujemo i za mnogo mlade publike koja je bila u sali. Ono što su zajedničke karakteristike moglo bi se svesti na uzbuđeni, vibrantni i mračni ton njegovih kompozicija među kojima su se najkvalitetnije održale na programima naših pijanista. Među njima su Sedam etida, Šest igara, svita Fragmenti i pre svega vrhunski Odjeci (1973), kruna celokupnog stvaralaštva (ne možemo a da se ne setimo toplih reči i topline zvuka našeg večnog Dušana Trbojevića!).

Ratimir Martinović, sada redovni profesor na Akademiji u Novom Sadu, pijanista sa preko sedam stotina održanih resitala u svetu i kod nas, sa posebnim senzibilitetom tumačio je ovo delo. U velikoj gradaciji, u podzemnom huku zlokobnih intonacija u retkim rasvetljenjima, u meditaciji, uzbuđenom pijanizmu, u dubini tona i višeznačnosti svakog akorda otkrivala se priroda samog autora, ali i nadgradnja pijaniste. Premijerno je ovom prilikom bio izveden rani Menuet kao i neka ređe izvođena dela koja imaju siguran put do naših scena, među njima Tema s varijacijama, Sonata romantika, Sonatina u Ce-duru, svita Intima, Sonatina a-mol i niz manjih dela, zahtevnih i efektnih.

Martinović se ovoga puta poduhvatio neverovatno teškog zadatka, da sva dela izvede kontinuirano, da istakne njihove različite kvalitete i domete, da se u tom smislu podredi autoru i sam izvođački čin preusmeri na stvaralačku potku. Samo zreli pijanisti izgrađenog stila mogu da se podjednako dobro nose s malim formama kao i sa većim cikličnim, svitnim i sonatnim. U tako dugom toku trajanja resitala ni jednog momenta nije posustajala inspiracija, ni jedan stav nije bio isti, niti i jedno delo zanemareno. Visoki intelktualizam, briljantna tehnika i isti, mokranjčevski uznemireni, dramatični tonus, krasili su njegovu interpretaciju, sasvim u duhu i stilu autorovih zamisli.

Na drugom koncertu simfonijskog orkestra RTS-a na ovogodišnjem Bemusu slušali smo program domaćih dela nastalih u različitim periodima. Najpre je izvedeno poručeno delo od strane Bemusa, mladog autora Marka Kovača (26) Slovenska antiteza, duo za klavir i orkestar, neka vrsta koncerta u kome orkestar ima moćnu, dominantnu i raskošnu ulogu. Klavirsku deonicu izveo je sam autor.

 Treći koncert za klavir i orkestar Stanojla Rajičića smatra se jednim od najboljih klavirskih koncerata u srpskoj muzici, ali odavno nije bio izveden. Pijanista Nebojša Maksimović, prkosan, neobičnog izgleda, potiče iz nekog svog sveta u kome nema podilaženja publici, niti folirantskog odnosa prema partituri. Svirao je delo napamet, virtuozno, sigurno, koncentrisano, u dobrom dijalogu s orkestrom, u jednom dahu i bez zastanaka.

Sasvim drugačiji, intiman i lirski svet dela Dejana Despića Recitativo e Passacaglia funebre op. 52a tumačila je nova zvezda našeg čelističkog neba, Irena Josifoska (20), sa visokim rafinmanom, istančanim osećajem za ton i frazu u kamernom i pročišćenom zvuku.

Ivan Jevtić je svojom Simfonijskom poemom 1804. pokazao kako se izaziva pažnja publike, pravi „štos” i uvodi folklorni instrument u umetničku muziku. Solistkinja na guslama, mlada Bojana Peković (19) svirala je i pevala (!) istovremeno u nekoliko solističkih nastupa koje grmljavina velikog orkestra i ratoborni udarci duvača nisu u tome onemogućavali. Neobično, drugačije, izazovno...

Lirska poema Vasilija Mokranjca pisana za klavir i orkestar jedno je od najnadahnutijih dela ovog autora i visoko pozicionirano u srpskoj istoriji muzike. Čulnost, lirika, tragika delovi su specifičnog izraza akademika čijim je delima započeo ovaj dvodnevni koncertni ciklus i njime se i završio.

Orkestar RTS-a i dirigent Bojan Suđić imaju misiju u našem muzičkom životu. Da li bismo čuli i jedno domaće simfonijsko delo da nije ovog ansambla? Retko ili – ne uopšte.